ALEKSANDAR Atanasijević je velika zvezda svetske odbojke. Korektor "orlova" koji je briljirao na Evropskom prvenstvu presrećan je što njegova generacija može da se diči titulom prvaka Starog kontinenta. Uživa u popularnosti, iz njega isijava pozitivna energija, sagovornicima šalje pozitivne vibracije i ponaša se kao sav normalan svet. Juče je bio gost "Novosti", i u spontanom razgovoru je priznao da su selektoru Slobodanu Kovaču poverovali da će se popeti na tron tek posle pobede u polufinalu nad Francuskom.


- Boba je "totalno" lud trener. On je tokom priprema govorio: "Ljudi, mi ćemo biti evropski prvaci, ne može nam niko ništa." Mi se gledamo, mislimo u sebi: Bobo, iskuliraj, kako možemo da budemo evropski prvaci kada su nas Italijani 20 dana ranije na kvalifikacijama za OI u Bariju "ubili" sa 3:0? A on to ponavlja non-stop - priča Atanasijević.


PROČITAJTE JOŠ: Idem da pecam, zlatni momci neka pričaju!

ODBOJKA JE MOJE DETE U VEZI je sa bugarskom odbojkašicom Elicom Vasilevom, ali ne pomišlja na brak.
- Ona me razume, jer meni je uz ljubav odbojka najvažnija stvar u životu. Želim da kada je važna utakmica budem sam, da sam maksimalno koncetrisan na meč. Karijera ne traje sto godina, a ja se nadam da ću još sedam, osam godina igrati na vrhunskom nivou. Možda je to jedan od razloga što još nemam porodicu, niti razmišljam o tome. Smatra se da se prioriteti menjaju kada dobiješ decu, a u ovom trenutku odbojka je moje dete.


Podseća Bata da je Kovač nacrtao stepenice do vrha i stalno nosio taj papir u svlačionicu:


- I pred prvu utakmicu sa Nemcima kaže nam: "Ovo je prvi korak, vidimo se na vrhu 29. septembra." Mi se gledamo... A on je zaista bio u pravu. Potom kondincioni trener, profesor Radaković, koji predaje na fakultetu u Kragujevcu, pred svaku utakmicu drži nam govore, posle kojih smo bili spremni da izginemo. Zajedno su napravili neverovatan posao - objašnjava Atanasijević.


Kovač im je pomogao da nekako zaborave Bari, gde su očekivali da izvade olimpijsku vizu. A 11. avgusta doživeli su brodolom.


- Ne bi bilo fer da ne kažemo da deo uspeha pripada i Nikoli Grbiću, jer je sa nama radio od 15. maja do 11. avgusta. Boba je nastavio Nikolin deo posla. Samo, oni su dva totalno drugačija trenera, ne bih voleo da ih upoređujem. U Bariju smo igrali veoma loše, a na EP smo delovali totalno drugačije, pojavila se neka nova energija, mnogo iznad naših očekivanja.


PROČITAJTE JOŠ: Zlatni odbojkaši saznali protivnike na turniru koji vodi na OI 2020.


Cela sezona je bila posvećena Bariju, a "eksplodirali" su na EP, koje su osvojili bez izgubljene utakmice:


- Dok sam dolazio kod vas, sretne me jedan gospodin i kaže mi: "Meni se čini da je vaša forma rasla tokom takmičenja. Da ste mogli da igrate 10 setova protiv Slovenaca, dobili biste svih 10." Zaista je bilo tako. Nijednog trenutka nismo razmišljali o umoru. Prvi put u životu mi se desilo da mi je toliko bilo lepo u ekipi, dobro sam se osećao, niko od nas nije razmišljao o negativnim stvarima tokom takmičenja. Svako je želeo da da maksimum u tom trenutku i da dokaže da ono što se desilo u Bariju nije prava slika odbojke u Srbiji.


Ono što ih je krasilo je i to da su svi živeli kao jedan i da su se vezali za veoma emotivnog Kovača:


- Godinu i po sam radio sa njim u Peruđi, tako da se poznajemo veoma dobro. On ima vrlinu da se transformiše, za vreme treninga je jedna, a posle njega druga osoba. Na treningu moraš da ga poštujem, jer ako ne uradiš nešto što je rekao, rizikuješ da te juri po terenu, da te grdi... Kada se završi trening postaje ti prijatelj, drug, neko kome možeš da kažeš bukvalno sve, ima razumevanja za sve naše probleme. Njegov mentalitet i ta njegova vera su sve nas doveli do uspeha.


To je ojačalo i zajedništvo među igračima:


- Jednostavno, kada sve ide lepo, drugarstvo je sve jače i jače. Mi smo se u četvrfinalu u meču protiv Ukrajine posle 0:1 još više skupili. Možda nas je neuspeh u Bariju saterao u ćošak iz kojeg smo morali iz sve snage da se vadimo. A Bobi smo poverovali da ćemo osvojiti titulu posle polufinala. Pre duela sa Francuskom, u svlačionici nam je rekao: "Ja, ljudi, ne znam kako ćete igrati. Toliko ste nepredvidivi. Ajde, molim vas, da danas dobijete Francuze." Sada znamo ako hoćemo zlato šta da radimo - kaže Atanasijević.


Korektor Srbije podvlači da su prava ekipa:


- Bili smo jedno. Igrali smo mi na terenu i oni na klupi. Bilo je bitno da se dođe do uspeha, nije bilo važno koliko je ko poena osvojio. To je ta energija, poseban duh na kojem je radio Boba.


PROČITAJTE JOŠ: DOČEK “ORLOVA” NA BALKONU”: Ovacije, aplauzi, baklje, zajedničko pevanje himne i jedno obećanje odbojkaša (FOTO/VIDEO)


Atanasijević priznaje da mu prija uloga zvezde i da je lako nosi:


- Uživam u tome, uživam u uspehu. Prija mi medijska pažnja. Imao sam ponude iz Rusije, o kojima nisam razmišljao, jer mi ništa ne znači da igram pred 100-150 navijača. Divno je igrati u Peruđi pred 7.000 navijača, koji urlaju, ili otići u Modenu. gde te pljuju, vređaju... Meni to prija, napadni me, braniću se. Ja provociram sve živo... I prgav sam.


Daleko je popularniji u Italiji nego u Srbiji...


- U Peruđi, 99 odsto ljudi živi za odbojku. Poznaju nas, nije mi teško da dam autogram, da se slikam. Meni to u Peruđi prija. Mada umeju da preteraju, da dok sedim u restoranu sa prijateljima ili porodicom samo dođu i daju telefon kako bih razgovaro sa nekim koga znam. Moraš da budeš fin, korektan. Jedino mi to smeta.


Sve do finala čuvao se da se sa nekim s druge strane ne zakači. Ali strasti su proključale u meču protiv Slovenaca:


- Dobri smo drugari sa njima. Meni je mama zabranila da se svađam. Rekla mi je: "Nemoj da sam te videla da tamo sa nekim uđeš u raspravu." Neprijatno joj je da objašnjava ljudima zašto sam se svađao. Celo prvenstvo bio sam smiren, a ona mi je govorila: "Vidiš kako si dobar, kako se lepo ponašaš." I na kraju, u četvrtom setu, kod rezultata 23:18, pogrešim, okrenem se, Čebulj me pogleda, a Majstorović mu dobaci: "Šta ti gledaš?!" Okrenuo sam se, on je opsovao, i eto konflikta. Potom je Kovačević izblokiran, uhvatila nas je nervoza, iz koje nas je izvukao Petrić, jer je asom sve rešio. Hvala kapitenu.


Popularni Bata podvlači da se sa Kovačević, Urošem i Lisincem poznaje iz kadetskih dana, da su u seniorskoj reprezentaciji svi dobri prijatelji i da ih i to izdvaja u odnosu na druge selekcije.


- Neven Majstorović je moj najbolji drug, ne bih mogao da izabrem prave reči da kažem šta mislim o njemu. On i Peković daju posebnu energiju ekipi. Svi mi smo veoma dobri drugari, bez obzira na uspeh ili neuspeh, mi smo zajedno. Nikad se nismo odvajali. Kada pođemo u grad, samo pustimo poruku, ko je došao, dobrodošao, ko nije, nema ljutne. A od kadetskih dana navikli smo da osvajamo medalje. Teško nam je padalo što nisu zlatne. Želeli smo titulu, evropsku ili svetsku, i konačno smo uspeli - kaže Atanasijević.


PROČITAJTE JOŠ: Odbojkaši Srbije sami na vrhu Evrope


Ističe da je još 2013. na EP u Kopenhagenu naučio da ne čita forume po portalima, jer negativni komentari utiču na njega. Izričit je da ne pomišlja da jednog dana bude trener.


- To je nezahvalan posao, stalno si na putu, radiš sa igračima koji su teški za saradnju, jer im se nekad i ne trenira. Trudiš se, i na kraju si ti kriv.


ODBOJKAŠICE

PRIZNAJE Atanasijević da zbog devojaka osećaju pritisak i kompleks:

- One su neverovatne. Moja devojka, bugarska reprezentativka Elica Vasileva pričala mi je kada su igrale sa našim damama da su im u očima videle da nemaju šanse da ih pobede. Toliko su jače od drugih. Strast koju imaju, način na koji igraju u ovom trenutku... ne možemo da se merimo sa njima. One imaju kontinuitet, dok smo mi napravili iznenađenje. Niko od nas u Srbiji nije svestan koliko su one zaista velike.


MAMA, ZAVRŠIĆU FAKULTET

NA početku karijere roditelji su insistirali da završi školu.

- Mislim da mama i dan-danas ne može da prežali što nisam diplomirao na Pravnom fakultetu. Bio sam vukovac u osnovnoj školi, odličan u srednjoj, upisao fakultet i iste godine otišao u inostranstvo. Kada je mama shvatila da od odbojke može da se živi, rekla je: "Okej, posveti se odbojci, međutim, fakultet ćeš morati da završiš". Evo, mama, ne brini, završiću fakultet. Tata je opušteniji. Zahvalan sam što imam porodicu koja me maksimalno podržava - kaže Atanasijević.


PROČITAJTE JOŠ: NIŠTA BEZ "MILjACKE": Ivica Dačić digao atmosferu na slavlju naših odbojkaša (VIDEO)


DAČIĆ SJAJNO PEVA

NA proslavu u jednom beogradskom restoranu, Atanasijevića je oduševio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić:

- Oduševio me je. Neverovatan glas, ritam i pevao je dosta dugo. Sa Sašom Matićem mogao bi da napravi neki duet, jer su sjajno pevali zajedno. Pre toga primio nas je i predsednik Aleksandar Vučić i moram da kažem da su nas prijateljski dočekali.