SKORO svaka debata o petom mestu košarkaša na Mundobasketu završava se sa zaključkom da je Srbiji nedostajao pravi lider. Nažalost, Miloš Teodosić (32), vođa generacije koja je u Kini trebalo da dostigne vrhunac igranja za reprezentaciju, gledao je utakmice ispred TV ekrana. Zbog svega što je uradio u dresu sa nacionalnim grbom od 2007. godine, opravdano se smatra da su njegovi lucidni potezi, ali i autoritet na terenu, nedostajali da srpski tim na Svetskom kupu ostavi bolji utisak. Kad nije išlo, bio bi tu da "izmisli" put lopti ka košu ili slobodnom saigraču, ali i da podvikne ako treba. Ipak, treći put ista povreda levog stopala sprečila ga je da se nađe među putnicima i tako mu srušila snove o prvom zlatu u dresu Srbije, koje silno želi da osvoji.


- Veoma mi je krivo što nisam mogao da budem u Kini, ali povrede su sastavni deo naših karijera. Sa tim teškim trenucima moramo da se suočimo - počeo je razgovor, za "Novosti", Miloš Teodosić, prvi još od 10. avgusta kada je sa bolnom grimasom napustio teren na prijateljskom meču protiv Litvanije. - Nisam znao odmah da ću propustiti Svetski kup, ali osetio sam da nije dobro. Bio sam posvećen treninzima tokom kompletnih priprema, vodio računa baš o tom stopalu, ali očigledno da se tad nisam dovoljno zagrejao ili šta god.


IZBORIĆEMO OLIMPIJSKE IGRE PRILIKA za plasman na OI preko Svetskog kupa je propuštena, sledeća je početkom leta naredne godine. - Biće izuzetno teško, jer će taj turnir biti verovatno desetak dana po završetku klupskih sezona. Mnogo će zavisiti i od mesta na kome će se održati, jer vidim da svi žele da uzmu organizaciju i imaju prednost domaćeg terena. Mada, mi sigurno imamo kvalitet da se plasiramo na Olimpijske igre, tako da verujem u naš tim.

Trenutno se Miloš sprema u Bolonji za novu sezonu, debitantsku u dresu Virtusa i odbrojava dane do povratka na teren.


- Odradio sam u petak prvi ceo trening. Za nekih desetak dana bi trebalo da zaigram ponovo. Stvarno jedva čekam, jer sam poslednju zvaničnu utakmicu odigrao baš davno, početkom godine. Kako sam stariji, terapije mi sve teže padaju. Tokom poslednjih godina mi je muka od tih perioda oporavka. Prvi put sam stopalo povredio još u CSKA, ali to je bila neka početna faza. Od tad vučem problem s tim.


Koliko mu teško pada povreda, toliko i peto mesto njegovih saigrača u Kini.


- Mnogo je teže kad se gleda. Veća nervoza, nerviraš se... Onako igraš i ne razmišljaš mnogo. A ovako vidiš svaku situaciju, sve iz drugog ugla i onda je skroz čudno.


Sa dubokim uzdahom počinje da priča o faktorima koji su ostavili Srbiju bez medalje.


- Znali smo da je ovo prvenstvo prvo posle mnogo godina na koje putujemo sa ulogom favorita. I mi, igrači, smo imali najveća očekivanja, a i kompletna javnost. Stvorio se ogroman pritisak, bilo je samo pitanje sa kojom medaljom ćemo se vratiti. Desile su se te povrede, Gagi Milosavljević i ja nismo ni otišli, Lučić je skoro bez treninga otputovao, Bjelicu je isto mučilo nešto... Zbog svih okolnosti, ne mogu da izgovorim da je to "neuspeh". Peto mesto je, s obzirom na sve, prihvatljiv rezultat. Argentina nije imala šta da izgubi, kao mi na nekim prethodnim šampionatima. Nisu imali veću želju, ali očigledno da su naši bili stegnuti i uplašeni.



Miloš Teodosić Foto: N. Paraušić
Odlazak sa klupe Aleksandra Đorđevića, s kojim će nastaviti da sarađuje u Virtusu, iznenadio je i dugogodišnjeg kapitena.


- Veoma mi je žao, nismo stigli ovde u Italiji ni da pričamo o tome. Razumem ga i prihvatam njegovu odluku. Uradio je mnogo za srpsku košarku, osvojene su tri srebrne medalje. Hvala mu na svemu. On je fantastičan trener.


Teodosić nikada neće zaboraviti šta je dobio u nacionalnom timu i u eri Đorđevića, a i pre toga.


- Meni lično je reprezentacija pomogla mnogo. Sećam se 2009. na primer, potpuno se promenio moj status u Olimpijakosu, posle srebra na EP u Poljskoj, gde nas je vodio Duda Ivković. Pre toga su u grčkom klubu hteli da me sklone, da me daju za drugog igrača, ali kada sam se vratio sa šampionata dobio sam značajnu ulogu. To je velika prekretnica u mojoj karijeri. Da nije bilo reprezentacije, sve bi otišlo u nekom drugom pravcu.


Samo godinu dana kasnije srpski plejmejker je ušao u anale. Postigao je trojku tri sekunde pre kraja meča kojom je doneo pobedu Srbiji u četvrtfinalu SP protiv Španije. Taj potez i dalje se vrti na TV špicama...


- Iskreno, postidim se kad vidim taj snimak. Neprijatno mi bude. Iako je prošlo devet godina i dalje nisam prihvatio da se to stvarno desilo. Nisam svestan da sam to ja.


Talenat koji poseduje izdavaja ga od svih ostalih igrača i pitanje je da li će se pojaviti "novi" Teodosić u godinama koje dolaze.


- Pa ja ni sad u većini slučajeva ne shvatam da imam to nešto što pravi razliku. Nekako smatram da je samopouzdanje ključan faktor, jer džabe talenat ako nisi siguran u sebe i ne znaš da ga iskoristiš. Ne volim da gledam sebe i onda i ne znam kako ti neki potezi izgledaju sa strane. Utakmice odgledam ponovo samo ako radimo timsku analizu i onda ne razmišljam kako sam neke stvari izveo.


S obzirom na to da ima 32 godine i da se muči sa povredama, pitanje je koliko će još trajati njegova reprezentativna karijera.


- U toj odluci, kada ću reći da je kraj, mislim da će moje telo biti presudno. Ne mogu da kažem da li će se to desiti za godinu, dve ili tri možda, ali znam šta mi je to najveća želja. Voleo bih da moju misiju u nacionalnom timu krunišem jednom zlatnom medaljom koja mi nedostaje. Na bilo kom takmičenju, samo da se i to desi - završio je Teodosić.



Miloš i Jelisaveta Foto: T. Ćirić
NAJLEPŠA JE ULOGA OCA

POČETKOM godine Miloš je postao otac. Glumica Jelisaveta Orašanin Teodosić i on su dobili ćerku Petru.

- Sasvim nova uloga za mene i sigurno da je najlepša koju sam imao do sad u životu. Zasad mi ne ide loše, ali prošlo je tek nešto više od sedam meseci. Moram još mnogo da se dokazujem kao tata - uz osmeh priča Teo. - Nije teško uklopiti porodičan život i karijeru, ali je potrebno mnogo razumevanja. Ako se sve napravi kako treba, onda je pravo uživanje.


LAKŠE JE SA MARKOVIĆEM

NOVI izazov za iskusnog plejmejkera je povratak Virtusa u sam krem evropske košarke.

- Novi je tim, trebaće vremena da se sve uklopi. Želeo sam da stavim pred sebe težak zadatak. Čelnici kluba iz Bolonje žele da se dođe do Evrolige. Sale me je zvao još u februaru. Igrao sam Evrokup (tadašnji ULEB kup) poslednji put pre 13 godina sa FMP. Nadam se da ću sad igrati samo godinu i da ćemo izboriti plasman u elitu. Mnogo mi znači što je tu i Stefan Marković. Po ceo dan smo zajedno, družimo se... On će biti jedan od nosilaca ekipe. Videćemo kad malo prođe, kako će sve to da izgleda.