KADA se Srbija popela na evropski tron 2015. godine Ana Dabović je prvenstvo završila u idealnoj petorci sa zvanjem MVP. Godinu kasnije, bila je značajna karika ekipe koja je na Olimpijskim igrama osvojila bronzu. Na Evropskom prvenstvu 2017. zajedno sa saigračicama nije uspela da preskoči mnoge prepreke, pa je šampionat završen na 11. poziciji. Prava prilika za vraćanje na glavnu scenu otvorila se ove godine, jer je domaćin EP od 27. juna do 7. jula naša zemlja.


- Baš sam zahvalna što ćemo veliko takmičenje igrati pred domaćom publikom, još smo u najboljim, zrelim košarkaškim godinama - uz osmeh priča Dabovićeva. - Svaka od nas želi da ode na Olimpijske igre 2020, a to ćemo moći da ostvarimo samo ako budemo među prvih šest ekipa, jer kvintet najboljih ide u kvalifikacije za OI.

Prvu fazu Srbija igra u Zrenjaninu (jedna grupa je u Nišu, dve u Rigi, u Letoniji), dok je završnica na programu u beogradskoj "Štark areni".

- Verujem da će nam navijači u Zrenjaninu pomoći da prođemo grupu. Biće tu naše porodice, prijatelji, svi ljudi koji nas godinama prate i koji su bili uz nas i kad smo pravile najveće uspehe. Nadam se da ćemo onda svi zajedno preći u Beograd...

Sa EP 2015. i Olimpijskih igara 2016. Ana ima posebne uspomene.

Pročitajte još OHRABRUJE IGRA IZ RENA: Košarkašice Srbije na pripremnom turniru u Francuskoj prikazale dobre partije

- Posle osvojenih medalja, ja sam sačuvala i uramila oba dresa sa potpisima. To mi je trenutno u dnevnoj sobi i volela bih da dodam i treći. Plan mi je da kada budem osnovala porodicu, jednu sobu u novom domu ostavim za sve medalje, nagrade i uspomene koje čuvam tokom karijere.
NEDOSTAJE MI MILICADUGO je Ana u reprezentaciji bila zajedno sa sestrom Milicom, koja se oprostila 2016.
- Mnogo mi nedostaje. Ne mogu nikako da se naviknem da nije tu. Fali mi i na terenu i u sobi. Nikada nisam igrala sa igračicom koja ima toliku energiju. Ali šta da se radi, s obzirom na to da je starija od mene, morao je i rastanak u jednom trenutku da se desi.

Na okupljanju za ovu akciju, selektorka Marina Maljković je izjavila da je ekipa daleko od one šampionske iz 2015. Neke igračice imaju problema sa povredama, neke su se nedavno porodile...

- Jeste potpuno drugačiji tim, neke stvari nam ne idu u prilog. Međutim, godine su prošle i ono što postaje naša prednost je iskustvo. Pametnije smo sada. Mlađe su se pridružile i postale bitan deo ekipe. Na primer Aleksandra Crvendakić nije imala na prethodnim prvenstvima bitnu ulogu, a sada će sigurno mnogo značiti.

Pročitajte još Ženska košarkaška reprezentacija iz 2015. godine izabrana za najbolju evropsku u 21. veku

Ono što se nije promenilo je stil igre.

- Timska igra i borbenost su nas krasili i tada, a i sad. Samo ako svih 12 budemo potpuno uključene i spremne možemo da napravimo rezultat. Imale smo uvek one koje vuku, ali bitno je da svaka koja ulazi sa klupe da maksimum. Energija je uvek bila tu, važno je samo da budemo zdrave.

Ana ne krije koliko joj znači svaka utakmica u nacionalnom timu.

- Uvek se ponavljam kad kažem da se u reprezentaciji osećam kao da su mi sve saigračice sestre. Tu smo kao kod kuće. Nekoliko nas igra zajedno već više od deset godina. Marina nas isto dugo zna i trenira... U ovom dresu se osećam najlepše - završila je Dabovićeva.

PRIJALO MI JE SLOBODNO LETO
ZBOG problema sa povredom, Ana je veći deo 2018. godine provela van terena.

- Bilo mi je prelepo. Morala sam zbog povrede da uzmem slobodno. Provela sam vreme sa najbližima, odmorila se. Onda sam otišla u francuski Monpelje na polusezoni i tamo mi je bilo sjajno. Sada baš motivisana dočekujem EP.