"MARAKANA" je već u 70. minutu bila poluprazna, na terenu su se šepurili gostujući igrači, a na semaforu su oči parale ponižavajuće cifre: Crvena zvezda - Totenhem 0:4.

Tužna slika, tačno godinu dana posle velikog slavlja i onog "pozitivnog ludila", kada je na kolena bačen veliki Liverpul. Vreme čuda je prošlo, pobedila je surova realonost, da ekipa koja na fudbalskoj pijaci vredi kao trećina samo jednog protivničkog igrača, nema nikakvih šansi u međusobnim okršajima.

U ovako skupom i bogatom takmičenju kao što je Liga šampiona, Crvena zvezda će drugu godinu zaredom biti samo u prolazu. I ta činjenica da je opet deo evropske elite džinovski je podvig, jer je pre samo četiri godine klubu pretilo gašenje zbog finansijske kataklizme. Sada su crveno-beli daleko od te opasnosti, samo od Lige šampiona zaradili su više od 50 miliona evra...

Drugim rečima, "kapa dole" Terziću, Mijailoviću, Mrkeli, Milojeviću i igračima što su Crvenu zvezdu za tri godine podigli na novi, evropski nivo. Svaka čast i za sređivanje i ulepšavanje stadiona, izgradnju "mediko bloka", novih terena, velika ulaganja u razvoj omladinske škole...

Ipak, na meču sa Totenhemom, pored ubedljivog poraza videle su se i neke pojave koje zabrinjavaju sve one kojima su crveno-bele boje u srcu.

Pod jedan, stadion opet nije bio pun, uostalom, kao i na utakmici sa Olimpijakosom. Na oba ova meča poseta je bila ista - oko 40.000. Gde je nestala ona prošlogodišnja euforija, kada su čelnici kluba ponosno isticali da tri "Marakane" ne bi bile dovoljne s obzirom na to koliksu bili interesovanje i potražnja za ulaznicama pred mečeve s Napolijem, Liverpulom, PSŽ? Za ovu Ligu šampiona, paketi karata za tri meča su poskupeli 30-40 odsto.

Paprena cena sigurno je i glavni razlog što je na najskupljoj, zapadnoj tribini veliki broj praznih mesta. Pojavio se podatak da je od prodatih ulaznica Zvezda inkasirala šest miliona evra, što je skoro dva miliona više nego lane. Međutim, kada nema one navijačke groznice, nema ni onog prepoznatljivog grotla, paklene atmosfere po kojoj je Zvezda kao narodski klub bila prepoznatljivi domaćin evropskih utakmica. "Jaka Zvezda - puna Marakana", čuveni je slogan "delija" još iz devedesetih godina prošlog veka.

Druga stvar koja smeta velikom broju zvezdaša je to što u prvom timu ne igra nijedno njeno dete. Samo je još Veljko Simić "poslednji Mohikanac", igrač ponikao u omladinskoj školi, ali on ima sve manju minutažu.

- Mana Crvene zvezde ove sezone u odnosu na prethodnu je što nema Zvezdine dece, jer ona prave tu atmosferu u timu, taj ambijent od svlačionice, tunela, terena, koji se zatim prenosi na tribine, javnost... Nema tog pozitivnog "zvezdaškog ludila" - istakao je, u razgovoru za "Novosti", Dušan Savić, legendarni napadač našeg najtrofejnijeg kluba.

Njegov sin Vujadin, kao jedan od Zvezdinih "gardista", bio je primer kako se deca kluba svim srcem bore za crveno-bele boje. Pored njega, u meču sa Liverpulom prošlog 6. novembra u prvom timu bili su još Stojović i Srnić, na klupi je sedeo Joveljić. Navijači se najviše identifikuju sa "svojima" i sigurno bi mnogo više voleli da gledaju nekog crveno-belog bisera umesto nekog od skupo plaćenih stranaca. Verovatno zato što se ni oni nisu proslavili, malo vajde se dobilo od igara Kanjasa, La Pare, Tomanea, Žandera ili Garsije.

Zvezda trenutno ima osmoricu legionara, pa je i ta brojka napravila pometnju. Dovedeni su sa najboljom namerom, da budu pojačanja koja prave razliku. Većina njih se još nije pokazala kao takva. Verovatno bi se mnogo bolje uklopili da na snazi nije pravilo po kome samo četvorica stranaca mogu da budu u timu na utakmici Superlige.

Umesto olakšanja, treneru Vladanu Milojeviću su te kombinacije donele samo dodatnu glavobolju, jer sem u evropskim utakmicama, nikada nije bio u prilici da uigra tim po želji. Sa druge strane, bili su dobri u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali totalno nemoćni u sudara sa igračima top-klase iz Bajerna i Totenhema. Što je i normalno, nemoguće je da igrači koji vrede milion, milion i po evra pariraju onima poput Levandovskog, Kutinja, Sona ili Kejna, pojedinačno "teških" od sto miliona pa naviše. Zato je Vladan Milojević lepo rekao da bez banke ne možete da se vozite u "ferariju". n