DOK se čitavoj "fudbalskoj planeti" vrti u glavi i staje od pomisli na nagovešteni transfer našeg fudbalskog asa, Luke Jovića (rođen 23. decembra 1997. u Bijeljini), u njegovoj porodici, koja je, ekskluzivno, primila ekipu "Novosti", vlada opuštenost, mir i skromnost, kao i do sada.

Lukina porodica živi u selu Batar, kod Bijeljine, a samo ga Drina deli od Srbije i susednih sela - Lipničkog Šora i Runjana. Pitomo lepo sembersko selo, u kom ima i brda, s mnogo lepih kuća, okućnica i uređenjih njiva, izgleda kao da je Bog, stvarajući svet, uložio poseban trud da priobalje Drine, s jedne strane i deo ravne Semberije, učini prelepim. Jovići su starosedeoci, na jednom od uzvišenja u selu, odakle se vide i Srbija i Bijeljina sa okolinom. Od starina su vezani za Srbiju, što svedoči i Lukin razvojni fudbalski put.

PROČITAJTE JOŠ: LUKA NAJSKUPLjI SRPSKI FUDBALER: Jović preskače Matića

PRVA ŽELjA DA BUDE DOBAR ČOVEK SVETLANA i Milan kažu da im je od svih para ovog sveta, ipak, važnije što je ostao čvrsto vezan ne samo za porodicu već i za sve svoje drugove, drugarice, prijatelje, poznanike, komšije, srodnike, kumove. Nema kome, na različite načine, ne ukazuje pažnju.
- Želeli smo da naš sin bude, pre svega, dobra čovek i, hvala bogu, on je to u pravom smislu reči, o čemu nam svakodnevno svedoče svi koji su ga upoznali - kažu Svetlana i Milan.

- Sa pet godina odveo sam Luku u Loznicu, u tamošnji istoimeni klub na Lagatoru, gde je trenirao tri godine i kao dete fudbalski stasavao - priča otac Milan, koji sa suprugom Svetlanom, rođenom u selu Jarebice kod Loznice, ima market "Jović" u susednom selu Glavičice, prekoputa Osnovne škole i Crkve. - Lukin talenat je brzo primećen, pa kako se priča o njemu širila, tako su naše roditeljske obaveze bile veće, njegova želja jača, da što više trenira, uči i da se, bukvalno od malih nogu, bori za svoje mesto pod fudbalskim nebom. Supruga i ja smo ga maksimalno podržali, a Luka je vodio računa da nam to vrati dobrim uspehom u školi.

Pelka Jović, nastavnica biologije u Osnovnoj školi u Glavičicama, kod Bijeljine, kaže da su Svetlana i Milan div-junaci svog i života i karijere Lukine, kao svetao primer kako roditelji treba da stanu iza svog deteta kad znaju da je, ne samo talentovano, već i vredno, pametno, vaspitano...

- Da nije uspeo u fudbalu, uspeo bi u školovanju u nekoj od oblasti, prirodnih ili društvenih nauka, jer sve mu je išlo od ruke - priča nastavnica Pelka, ponosna na svog đaka. - Često je odsustvovao sa nastave, a čudili bismo se kako bi naknadno, kad bi usmeno odgovarao ili radio pisane i kontrolne zadatke, briljirao. Čudo od deteta i anđeo od deteta, što bi rekao naš nobelovac Ivo Andrić, "za priču i pričanje".

Svetlana i Milan kažu da su nastavnici baš imali razumevanja za fudbalski rad njihovog sina, danas planetarne fudbalske zvezde, koji je iz sedmog razreda otišao u Crvenu zvezdu, u Beograd, da trenira, igra i uči.

PROČITAJTE JOŠ: Zidan ćuti o Joviću

- Predavao sam Luki veronauku i za sve nas nastavnike, kao i njegove drugove i drugarice, bio je težak rastanak, a Luka nas je tešio da će biti sa nama u kontaktu, kad god bude mogao, da će se javljati i tako, zaista, i čini svih ovih godina - priča arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik manastira Tavna, srednjovekovne zadužbine Nemanjića u obližnjem selu Banjica, jedan od najuglednijih sveštenomonaha ne samo U SPC.

Nedavno se sreo sa Milanom i Lukom:

- Veoma sam se obradovao pre nekog vremena, kada su mi u manastir Tavnu došli Luka i njegov otac Milan. Dugo smo sedeli i pričali. Luka je stasao u momčinu u pravom smislu te reči, a kroz razgovor sam uvideo da se, kod njega, ne samo primila veronauka, već da je znanja osetno proširio i divno ide i putem naše vere Isusove.

MEŠTANI BATRA: PROSLAVIO NAS JE U SREDIŠTU sela, nedaleko od rodne kuće Jovića, nalazi se igralište gde je načinio prve fudbalske korake. U obližnjoj prodavnici, kao i obično nedeljom, posle bogosluženja u crkvi, okupljaju se ovdašnji domaćini, na "čašicu razgovora".
- Luka je dete za primer, nije se promenio ni za mrvicu, ponosni smo na njega. Proslavio je naše lepo selo širom planete i zahvalni smo mu do neba - kaže meštanin Ljubiša Mićić

Luka se redovno javlja kući. Za sve se, kažu, raspituje, pita za zdravlje, raduje se uspehu svih onih koje poznaje u zavičaju, kad čuje dobre vesti.

- Sasvim je opušten, baš opušten da opušteniji ne može biti - priča otac Milan. - Dobrog je raspoloženja, a njegova forma je, hvala bogu, uvek na potrebnoj visini i više od toga. Prirodno je što nas, kao roditelje, raduje svaki njegov uspeh, jer smo uz njega od prvog koraka. Njegov trud, rad i zalaganje su prokrčili mnoge puteve, i te kako teške, u punom je zamahu karijere, a ništa ne može da ga izmeni.

PROČITAJTE JOŠ: ENGLEZI POTVRĐUJU: Jović u Realu za 60 miliona evra

Batrani Stevan Stojanović, Dragan Lazarević i Milan Petković podsećaju na veliku podršku porodice sada već svetski slavnom i uspešnom fudbalskom asu. Vele da je poprimio sve najbolje od svojih roditelja i predaka:

- Divili smo se kako igra još dok je bio dečak od nekoliko godina. Bilo je izvesno da će uspeti u fudbalu, a srećni smo što je došao do ovih visina, pa kad ga gledamo, srce nam je kao Gučevo, sa desne obale Drine, i Majevica, sa leve obale Drine. Luka slavi vaskoliki naš rod i igrom, i znanjem i lepim ponašanjem. Uvek kad dođe u selo, svi se obradujemo, od srca, a i on nama, kao da je naš ukućanin, a ne komšija. Svaki uspeh zaradio je muški, vredno i marljivo radeći, što se vidi i iz nagoveštenog transfera u slavni Real Madrid.