NAKON 15 godina rada na Javnom servisu Srbije, TV novinarka Marija Savić Stamenić pridružila se jutarnjem timu Prve televizije. Na taj korak odlučila se, kaže, kada je u dosadašnjoj karijeri na RTS ostvarila sve zacrtane ciljeve i osetila potrebu za promenom. Šarmantna voditeljka veruje da je to u prirodi svakog ko želi da se razvija i da ne dozvoli sebi da izgubi strast i energiju koju donose novi izazovi.

* Malo pre nego što ste otišli sa RTS, odbili ste ponudu dve televizije. Zašto je izbor pao na Prvu TV?

- Zato što je to televizija čiji mi se koncept dopada i koja mi je ponudila najbolje uslove za ono što volim i želim da radim. Prva TV je aktuelna, moderna, lepo upakovana, temeljna, informativna i zabavna. Mislim da su Jovana i Srđan sa svojim timom izgradili najbolji jutarnji program u Srbiji, i zbog toga sam naročito zadovoljna što ću biti deo ovog formata.


PROČITAJTE JOŠ: Slavna glumica čeka treću ćerku

* Budući da ste deceniju i po proveli u jednoj TV kući, da li vam je ova odluka teško pala? Kako inače reagujete na promene, da li ih lako prihvatate?

- Rastanci su za mene uvek teški i emotivni. Nisam bila nezadovoljna svojom pozicijom na RTS, niti sam imala razloga za ljutnju. Tada bi odlazak, verovatno, bio lakši. Mnogi od ljudi sa kojima sam radila i koje sam viđala svakog dana već mi i sada mnogo nedostaju. Nisam od onih koji se lako okrenu i odu.

* Kako ste se osećali u trenutku kada ste u Dnevniku najavili svoj odlazak?

- Kao kada se pozdravljate sa dobrim prijateljem. Ali, u životu se nikad ne zna gde ćete se, kako i kada ponovo sresti.

* Ostajete u jutarnjem terminu, ali ovo je malo drugačiji format?

- Navikla sam na taj režim života, a što se tiče koncepta, Jutarnji program ima segmente koji su opušteniji od Dnevnika. Neću menjati sebe, jedino ću pokazati i tu drugi stranu ličnosti koju u Dnevniku, zbog formata vesti, nisam mogla.

* Kao dugogodišnji voditelj i urednik Dnevnika na Javnom servisu stekli ste bogato novinarsko iskustvo. Koji su vam izazovi i iskušenja pomogli da na pravi način doživite svoju profesiju?

- Najvrednije iskustvo stiče se na terenu. Kao novinar sam prošla sve. Izveštavala sam sa najvažnijih događaja i u Srbiji i van nje, bavila se analizom događaja koji su promenili tok istorije i naše živote. Bilo je i uspona i padova, ali me je sve to ojačalo i izgradilo kao novinara. Kada je reč o radu u studiju najveći izazov za mene su "vanredne situacije", kada bez pripreme radite nekoliko sati programa sa gostima, uključenjima, novim informacijama... Tada prelazite sopstvene granice i pokazujete šta i koliko možete u ovom poslu. Jedno je kada imate vremena da se spremite za emisiju, a potpuno drugo kad uđete bez ikakve pripreme.

* A da li ste zbog neke vesti poželeli da napustite studio?

- Kada je ubijen Oliver Ivanović, mislila sam u jednom trenutku da neću moći dalje. Prilično sam ga dobro poznavala i bilo mi je veoma teško da vodim tu emisiju. A onda je jedan od mojih gostiju, Rasim Ljajić, posle prvog pitanja počeo da plače i ustaje sa stolice. Tada sam shvatila da moram da ostanem pribrana i da je moj zadatak u tom trenutku da pomognem i njemu da nastavi dalje i da, zbog Olivera, sve bude dostojanstveno, kako je i bilo. Mislila sam da neću uspeti da nastavim Dnevnik ni posle razgovora sa kolegom, kamermanom, Draganom Stanarom, koji je preživeo bombardovanje RTS-a. Bila mi je potrebna sva snaga ovog sveta da ostanem pribrana posle tog intervjua. Duboko me potreslo što i posle dvadeset godina on nije mogao da zadrži suze sećajući se te užasne noći, tog monstrouznog zločina i naših kolega kojih više nema.

* Šta vas je najviše privuklo "sedmoj sili"? Da li biste i danas izabrali isto?

- To je došlo nekako spontano, iako je moja profesorka matematike bila veoma razočarana što sam se opredelila za novinarstvo. A da li bih ponovo izabrala isto? To je teško reći, volim ovaj posao, ali bih svojoj deci, ipak, savetovala da izaberu nešto drugo.

* Koliko vas je ova profesija promenila i šta vam je donela u životu?

- Donela je mnogo divnih ljudi koji su mi postali iskreni prijatelji. Odvela me na mnoga mesta na koja se teško dolazi, poput zatvorenih delova Kremlja, Staljinove dače u Kuntsevu, u kojoj je živeo i umro, u Jerusalimu sam dobila ikonu od patrijarha jerusalimskog Teofila... To su neprocenjive vrednosti.


STRES POD KONTROLOM

* POSAO koji radite podrazumeva i mnogo stresa, kako ga prevazilazite?

- Ranije sam se mnogo više nervirala, sada nekako uspevam to da kanališem. U ovom poslu je prostor za stres i greške zaista veliki. Posebno kada radite uživo. Ali prihvatila sam to i sada drugačije reagujem i na stres i na kritiku. Još je Aristotel govorio: "Ako želiš da izbegneš kritiku, ne govori ništa, ne radi ništa i budi ništa". Tu možete da dodate i stres.


PROČITAJTE JOŠ: Goran Karan ponovo u Kombank dvorani 06. novembra

KRIZNE SITUACIJE ME POKREĆU

* ŠTA vam u novinarstvu, a šta u životu podiže adrenalin?

- U poslu su to krizne situacije, bez dileme. Privatno, dok nisam dobila decu, bila sam spremna na razne adrenalinske avanture. Sada su to zajednička putovanja i trenuci kada zajedno otkrivamo nove stvari.