DANAS se navršilo 29 godina otkako nas je zauvek napustio pevač, kompozitor, pesnik, imitator, satiričar, zabavljač i urbana legenda Beograda, Nenad Radulović Neša, vođa i frontmen pop rok benda "Poslednja igra leptira" i član "Indeksovog radio pozorišta".

Izuzetno duhovit i pun energije, Neša je rođen 13. septembra 1959. u Beogradu, a od prvog razreda osnovne škole išao je na časove harmonike kod profesora Slavka Mandića. Zahvaljujući harmonici, naučio je da svira 11 različitih instrumenata (harmonika, usna harmonika, blok flauta, gitara, klavijature...). Sa drugovima iz komšiluka 1979. osnovao je "Poslednju igru leptira". Pre nego što su snimili prvu ploču, imali su 200 živih nastupa i punili Dom sindikata 15 puta zaredom, bez reklame. Zahvaljujući hitovima "Srce od meda" i "Dečko, 'ajde oladi" postali su poznati i omiljeni od Vardara do Triglava. Oskar popularnosti dobili su 1985. kao pop grupa godine. Slušali su ih ljudi od sedam do 77 godina.

- Ljudi ne dolaze na naše koncerte samo zbog muzike, već i zbog zezanja između numera - rekao je Neša Leptir 1986. za "RTV reviju". - Dakle, mi odsviramo ploču, ali onda sledi deo programa koji smo isto tako pažljivo pripremali. Neki dan je bila prava ludnica na "Tašmajdanu", kada smo izašli sa gas-maskama i počeli da bacamo mladi luk i salatu. Sve je bilo u fazonu Černobilja. Ili štosovi sa Valdhajmom. Krene valcer, a ja pevam: Kurt, Kurt - Kurt, Kurt, zig-hajl, zig-hajl, a narod uživa. Mi izvodimo cele recitale, skečeve, pantomime.

PROČITAJTE JOŠ - SEĆANjE NA NEŠU LEPTIRA: Njegov život je bio modra bajka (Foto / Video)

Još u srednjoj školi Neša je izmislio lik Baba Višnje, besmrtne starice koja se protezala kroz istorijske likove i pričala nam šta je zaista bila istina u određenim periodima kada su se dešavale velike stvari za čovečanstvo.

- To je bio humor koji nije imao granice - seća se Nešin tri godine mlađi rođeni brat Željko Radulović. - Taj blok je uvek trajao oko pola sata jer je publika plakala od smeha, pa ga je Neša produžavao videvši pozitivne reakcije.

- Neša je bio jedan veliki talas - tvrdi Dragoljub Ljubičić Mićko, nekadašnji član "Indeksovog radio pozorišta". - Ali ne talas koji ruši, nego onaj koji vas podigne i neko vreme nosi sa sobom, samo mnogo brže, snažnije i u neočekivanijem pravcu nego što biste se sami kretali. Zaista je imao ogromnu energiju. Na momente sam imao utisak da i sam sebe nekako previše i prebrzo troši, dajući se tako bezrezervno.

PIL je snimila pet studijskih albuma sa bezvremenim hitovima "Havajska", "Kurs za šmekere", "Sličuge", "Nataša", "Grudi moje balkanske", "Vrati se", "Jeleni umiru sami", "Srce od meda", "Čokolada".., a Neša je 1989. objavio svoj jedini solo album "Niko nema što Piton imade", parodiju na turbo-folk muziku.

- Jednom prilikom je održao dvoiposatni koncert sa temperaturom od 39 stepeni - veli nam Željko. - A u proseku je spavao dva sata dnevno. Tako se dajući, izgoreo je prerano. Više izvučen fitilj brže sagori.

Neši Leptiru su kasno otkrili seminom u levom testisu, koji je metastazirao na pluća, pa na mozak. Preminuo je na današnji dan 1990, u 30. godini. Brat Željko ga je dvadesetak minuta pre nego što će umreti pitao kako je, a Neša je odgovorio:

- Pa, ne mogu baš da igram fudbal.

Njegov poslednji tonski zapis bila je numera "Modra bajka", koju je spremao za svoj šesti album, a objavljena je posthumno. Poslednja pesma koju je Neša napisao u bolnici, na lekarskom receptu, nekoliko dana pred smrt, zove se "Suze sa zvezda padaju". Muziku za ovu numeru komponovala je grupa "Neverne bebe" i premijerno objavila u decembru.