USTAV koji je Crna Gora dobila pre 12 godina (2007) nakon što su građani 21. maja 2006. godine na referendumu izglasali državnu nezavisnost, mogao bi uskoro doživeti "rekonstrukciju". Iniciranje izmena već najavljuje Demokratski front, koji će između ostalog tražiti i vraćanje trobojke!

Ustavotvorna skupština je 22. oktobra 2007. usvojila najviši pravni akt države dvotrećinskom većinom. O predlogu Ustava glasalo je 76 poslanika, dok je za njegovo usvajanje glasalo 55 narodnih predstavnika iz DPS, SDP, Liberalne partije, Bošnjačke stranke, Albanske alternative i Pokreta za promene. Protiv je glasao 21 poslanik SNP, Srpske liste, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke. U novom Ustavu kao jedini zvanični jezik uvodi se crnogorski (manjinski), dok se dotadašnji jedini službeni - srpski (najbrojniji), "seli" u društvo manjinskih jezika! Sporni su i državni simboli - grb, zastava i himna. Sve ovo uticalo je da Demokratski front pokrene inicijativu o izmeni Ustava.


PROČITAJTE JOŠ:
Za Srbe DF traži ravnopravnost

- Uveliko je prisutna diskriminacija srpske jezičke zajednice, srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve. Tražićemo da se trobojka uvede kao jedna od zastava u Crnoj Gori, da srpski jezik bude službeni jezik - kaže Milutin Đukanović, šef poslaničkog kluba DF.

Upravo je ovaj politički savez svojevremeno podneo amandman na predlog Zakona o izboru, upotrebi i javnom isticanju nacionalnih simbola, tražeći da "srpski nacionalni simboli - grb i zastava budu identični grbu i zastavi Knjaževine Crne Gore. Smatraju da se nerešeno srpsko pitanje ogleda i u postojećoj himni koju pola države ne prihvata.

Najavljena je inicijativa da će se tražiti i da Ustavom bude predviđeno da Skupština bira i predsednika Vrhovnog suda, ali i glavnog specijalnog državnog tužioca, kojeg bi predložio vrhovni državni tužilac.

Podgorički advokat Nikola Bulatović smatra da u Ustavu ima i drugih nepreciznosti.

- Imamo stav o manjinama a da ne znamo o kojim manjinama je reč. Da li su to pripadnici LGBT populacije i slične grupe, ili nacionalne? Ne znamo kako se utvrđuje nacionalna manjina, niti ko je nekoga proglasio nacionalnom manjinom. Ako je Crna Gora građanska država, a to piše u Ustavu, onda ne bi trebalo da bude nacionalnih manjina i većina - smatra Bulatović.

NARODU MOĆ

U DF smatraju da se narodu mora vratiti moć odlučivanja o pitanjima koja bitno utiču na njihova ljudska prava i slobode, a koju je uzurpirala vlast.

- Slobodno izražavanje volje građana o važnim pitanjima na referendumu treba da bude omogućeno i na državnom i na lokalnom nivou, a odluke sa referenduma bile bi obavezujuće - ocenjuju u ovom savezu.


PROČITAJTE JOŠ:
Bijelom Polju potrebni mehatroničari

SIMBOLI BEZ UTEMELjENjA

JOVAN Markuš, autor knjige "Grbovi, zastave i himne u istoriji Crne Gore", kaže da postojeći državni simboli nisu utemeljeni u tradiciji pravoslavnog naroda.

- Oni predstavljaju neuko i drsko falsifikovanje simbola kojima su se naši preci ponosili. Kod grba, belog orla iz knjaževine i kraljevine Crne Gore ofarbali su u žuto samo da bi se razlikovao od sličnog na grbu Srbije! Umesto državne zastave iz tog perioda, usvojili su vojnu ili ratnu zastavu, kao da je ratno stanje ili vojna hunta na vlasti. I ovo je urađeno samo da bi se zastava razlikovala od državne trobojke Srbije - kaže Markuš.