ŽENE u Crnoj Gori često moraju da biraju između zaposlenja i materinstva. Osim što im se na razgovorima za posao gotovo uvek postavljaju pitanja u vezi sa bračnim statusom, brojem dece i slična neadekvatna pitanja, zbog trudnoće se neretko suočavaju i sa otkazom. Da je situacija alarmantna, pokazuju podaci istraživanja koje je nedavno sprovela organizacija Centar za ženska prava. Od 143 ispitanice koje su učestvovale u anketi u sklopu istraživanja, a koje su u prethodnih deset godina bile barem jednom trudne, 35 odsto je kazalo da nisu bile plaćene ili da nisu primale državne beneficije tokom porodiljskog odsustva. Takođe, 42 odsto anketiranih porodilja nije se vratilo na svoje radno mesto nakon toga.

Na pitanje zašto se nisu vratile, više od polovine, odnosno 53 odsto njih, kazalo je da je njihov poslodavac raskinuo ugovor, odnosno otpustio ih, 17 odsto žena reklo je da im je ugovor istekao dok su bile na bolovanju, 23 odsto je navelo da je na njihovo mesto zaposlena njihova zamena, dok je tek sedam odsto žena reklo da nisu želele da se vrate, odnosno da su našle novi posao, navodi se u istraživanju.

- Od ispitanica koje su se vratile na svoje ranije radno mesto nakon porodiljskog odsustva, većina, tačnije 74 odsto, imala je iste odgovornosti kao i ranije, šest odsto je imalo manje, a skoro svaka peta žena, odnosno 20 odsto njih je imalo više odgovornosti - kazali su iz Centra za ženska prava, ističući da izjave koje su dobilu u toku istraživanja jasno ukazuju da se kršenja prava na porodiljsko odsustvo očigledno dešavaju u Crnoj Gori.

Sa gubitkom radnog mesta zbog trudnoće, ali i poteškoćama da kasnije nađe novi posao kasnije, suočila se i A. R. (29) iz Podgorice.

- Ostala sam u drugom stanju dok sam bila zaposlena u jednoj privatnoj firmi u kojoj mi se ugovor o radnom odnosu produžavao svaka tri meseca i tako oko dve godine. Ostala sam bez posla nakon što sam poslodavca obavestila da sam trudna - priča A. R.

ZADIRANjE U INTIMU DA su neprikladna pitanja česta prilikom zapošljavanja, pokazalo je i istraživanje Centra za ženska prava. Kako se navodi u izveštaju istraživanja, pitanje o bračnom statusu se ženama postavlja u 64 odsto slučajeva, a muškarcima u 40 odsto, dok se za planove za brak pita 32 odsto žena, odnosno 20 odsto muškaraca. Poslodavcima je često važan i broj dece, a žene se suočavaju i s tim da im pri zapošljavanju poslodavac traži medicinski dokaz o nepostojanju trudnoće, i to u 10 odsto slučajeva.

Kako tvrdi, sa diskriminacijom se suočila ponovo, kada je nepunih godinu nakon porođaja krenula u potragu za novim poslom.

Pročitajte još: Muke trudnica "na određeno"

- Uspela sam da se zaposlim posle osam meseci raznih konkursa, intervjua i bezbroj poslatih radnih biografija. Gotovo na svakom razgovoru za posao, kandidati moraju da popune anketu, u kojima se, osim obrazovanja, radog iskustva i sličnih stvari, mora navesti bračno stanje, broj dece ili planovi za proširenje porodice. Naravno, nisam bila poželjan kandidat bez obzira na visoko obrazovanje, radno iskustvo, jer sam imala jedno dete od godinu, a svim poslodavcima je bilo jasno da je verovatnoća da ćemo suprug i ja želeti još dece velika. Nakon osam meseci sam uspela da se zaposlim, ali sada već znam šta mogu da očekujem, ukoliko se odlučim da ponovo postanem majka, s obzirom na to da sam još uvek pod ugovorom na određeno vreme, koje trudnicama ne pruža nikakvu sigurnost, a danas je šansa da radnik kod privatnika dobije rešenje za stalno minimalna - kazala je.


KORISTE NEDOSTATKE ZAKONA

INSTITUCIJI zaštitnika ljudskih prava i sloboda u poslednje dve godine obratile su se tri žene kojima poslodavci nisu produžili ugovore o radu pošto su ostale u drugom stanju. Zakon o radu zabranjuje raskid ugovora o radu sa zaposlenom koja ostane u drugom stanju ili planira trudnoću, ali ne štiti one koje su ugovor zaključile na određeno vreme, što poslodavci u velikom broju slučajeva koriste da ga ne produže.