Udeo neformalne zaposlenosti, odnosno neprijavljenog rada u regionu, kreće se od 18,1 odsto u Severnoj Makedoniji do 33 procenta u Crnoj Gori, rekao je Nand Šani, vođa tima Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP) Saveta za regionalnu saradnju (RCC).


Borba protiv ove široko rasprostranjene pojave bila je glavna tema radionica koje je ovaj projekat u proteklom periodu organizovao širom zapadnog Balkana, saopštio je RCC.


Evropska komisija (EK) i druge međunarodne i domaće agencije prepoznale su postojanje neformalne ekonomije i zaposlenosti kao jednu od najvećih prepreka ekonomskog prosperiteta u regionu.


PROČITAJTE JOŠ - RAD NA CRNO: Za nepuni mesec otkriveno čak 57 firmi bez ijednog papira?


Platforma RC C za zapošljavanje i socijalna pitanja je za svaku od ekonomija zapadnog Balkana pripremila izveštaj koji se bavi analizom pokretača neprijavljenog rada, institucionalnim okvirom i postojećim pristupima odgovarajućih politika, a koji je upotpunjen spiskom glavnih preporuka za rešavanje pitanja neprijavljenog rada.


„Neformalna zaposlenost na zapadnom Balkanu rešava se samo delimično, uglavnom kroz korektivne i mere izvršenja. Ono što je regionu potrebno jeste sveobuhvatan pristup koji obuhvata sve organe vlasti i u sklopu kojeg se koriste dodatne mere kao što su povećanje koristi i stimulacija za prelazak u formalnu zasposlenost i smanjivanje neravnoteže između institucionalnog i društvenog morala,“ rekao je Shani i dodao da postoje brojni alati za prelazak sa neprijavljenog na prijavljeni rad.

Kako je naveo, direktnim alatima se obezbeđuje da je racionalna ekonomska odluka ta da rad bude prijavljen.


PROČITAJTE JOŠ - Kako se boriti protiv rada na crno?


"To se ostvaruje ili korišćenjem mera za odvraćanje kojima se povećavaju troškovi neusklađenosti (kazna) ili tako što se učini da prijavljeni rad bude korisniji i lakši (nagrada). Indirektni alati ne koriste kazne i nagrade i umesto toga se bave formalnim propustima i greškama institucija kako bi se popravio društveni ugovor između vlasti i građana i tako podstakla kultura visokog stepena poverenja i odgovornosti“, kazao je Šani.


Radionice koje se bave rešavanjem pitanja neformalne zaposlenosti održane su u Tirani, Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Prištini, i na kraju u Skoplju, navodi se u saopštenju.


Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP) je projekat vredan tri miliona evra koji finansira Evropska unija, a zajedno sprovode RČ i Međunarodna organizacija rada u ekonomijama zapadnog Balkana.


Sedište projektnog tima je u Sarajevu.