U Evropskom parlamentu (EP) počela su uvodna saslušanja kandidata za komesare nove Evropske komisije.


Pored ostalog, pokrenuto je i pitanje otkud kuće, stanovi i jahta u vrednosti od više od pet miliona evra kandidatkinji Hrvatske za komesarku za demokratiju i demografiju Dubravki Šuici.


To navodi briselski portal EU obzerver, koji piše da je Dubravka Šuica odbila da tom portalu odgovori na ta pitanja, iako je "hrvatski državni ured specijalizovan za suzbijanje korupcije, Uskok, istraživao veliki jaz između prihoda Šuice i njene imovine".


U Odboru za pravne poslove EP su juče kratko saslušani rumunska kandidatkinja za komesara za transport Rovana Plumb zbog neprijavljenih sredstava od jednog miliona evra, kao i Mađar Laslo Tročanji, naimenovan za komesara za proširivanje, koji je dao obrazloženje za svoju advokatsku kancelariju.


I novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel je u pismu tom Odboru EP objasnio da nema sukoba interesa s njegovom novom dužnošću i neznatnim iznosima akcija u nekim firmama, jer to nije smetalo ni njegovom sadašnjem položaju šefa španske diplomatije. Celovita saslušanja kandidata za komesare počinju 30. septembra, a EU obzerver u vezi s "otvorenim pitanjem imovine" Dubravke Šuice prenosi i navode hrvatskog sajta Index.hr da je "ishod istrage Uskoka ostao misterija, jer su informacije o tome proglašene 'privatnim'".


Dubravka Šuica, koja je bila gradonačelnica Dubrovnika i prethodno profesor jezika, dok je njen muž pomorski oficir, ranije je već dospela u žižu zanimanja javnosti i medija u Hrvatskoj, a sad i u EP gde će 3. oktobra biti temeljno saslušana.

PROČITAJTE JOŠ: KO ĆE BITI NOVI KOMESAR: Šuica nam već blokirala put


EU ozerver dodaje da je "njeno naimenovanje da 'brani demokratiju' u EU Hrvatsku učinilo ponosnom, kako je izjavio premijer Andrej Plenković, iz čije stranke HDZ je i Šuica… ali pitanje oko Šuičinih miliona, kao i njenih političkih vrednosti, mora dobiti odgovore kad je budu propitivali poslanici EP".


U izjavi ljubljanskom listu Delo, slovenački poslanik u EP Milan Brglez ocenio je da je "Hrvatskoj dat resor demokratije, iako se tamo stanje demokratije pogoršava".


Jadran Barac, takođe poslanik EP, je rekao da "postavljanje Šuice na taj položaj u EU može naneti štetu poverenju u evropske institucije".


Barac je EU obzerveru rekao da smatra da "ako poslanici EP brinu o opstanku EU, nužno je da povrate poverenje javnosti i ne dozvole da takvi političari budu u institucijama Unije".


Dubravka Šuica je u izjavi hrvatskim medijima opovrgla napise u medijima i tvrdnje nekih političara da su nejasni izvori njenih kuća, stanova, imanja i jahte, naglasivši da je to deo nasleđa njenog muža i nje, dodavši da "je njen suprug bio 44 godine kapetan broda i nešto je uštedeo u svom životu".


"Sve je jasno i na uvidu" , istakla je Šuica, ali je odbila da objavi dokumenta koja to potvrđuju i, kako napominje EU obzerver, nije želela da tom portalu da bilo kakvu izjavu.


Kopredsednik Grupe zeleni u EP Filip Lamberts je takođe uputio zamerke na ustanovljenje resora EK "demokratija i demografija" za hrvatskog kandidata Dubravku Šuicu.


"Šta to znači", upitao je Lamberts, "da žene sad mogu rađati decu i da će biti više malih belih beba, naročito poželjno hrišćana, tako da ponovo imamo bolji nadzor nad varvarima koji nasrću na naše granice?"


Nova predsednica EK Ursula fon der Lajen je prilikom nedavne posete Zagrebu iajavila da je "Hrvatska jedna od najmlađih članica Europske unije, ali je izvrsna… vrlo uspešna evropska priča i... uzor mnogim drugim zemljama".


"Andrej, vrlo sam ti zahvalna na jakoj podršci koju si mi dao tokom moje kandidature za predsednicu Evropske komisije", rekla je hrvatskom premijeru Plenkoviću.


Dubravka Šuica je od 2014. bila članica Spoljnopolitičkog odbora EP i član delegacije za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i, zalažući se za proširenje na Zapadni Balkan, posebno je naglašavala da je "nerealno" da Srbija u dogledno vreme postane članica EU, posebno 2025.


Ona je nedavno ponovila da Srbija najpre mora "vratiti opljačkano hrvatsko kulturno blago", podneti listu nestalih hrvatskih državaljana u ratnih sukobima, kao i da hrvatska manjina treba da dobije ista prava kakva srpska ima u Hrvatskoj i da se zatvaranje svih poglavlja u pregovorima o članstvu EU-Srbija uslovi "zatvaranjem svih otvorenih pitanja iz prošlosti".