Nova vlada desnog centra u Grčkoj najavila je strože granične patrole, preseljenja tražilaca azila i ubrzavanje deportacija u nastojanju da se izbori sa novim prilivom migranata i izbeglica koji stižu iz Turske, dok Evropska unija (EU) pokušava da spasi sporazum s Ankarom o migrantima, pišu svetski mediji.

Pročitajte još: SVE UČESTALIJI INCIDENTI: Migranti ne plaćaju karte i vređaju vozače

Za sirijske, avganistanske i iračke tražioce azila Grčka je glavni ulaz u Evropu i u njoj je smešteno najmanje polovina od 56.000 migranata koji su ove godine stigli na severnu obalu Sredozemlja.

To je malo u poređenju s gotovo milion ljudi koji su došli preko Grčku u severnu Evropu 2015, ukazuje Rojters, dodajući da se broj migranata značajno smanjio posle dogovora EU i Ankare 2016. godine, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Pročitajte još: Pronađeno 26 migranata, uhapšen vozač Albanac

Međutim, oko 7.000 ljudi je stiglo na obale Grčke prošlog meseca, što je najveći broj migranata od kada je dogovor postignut.

Grčki Savet za spoljne poslove i odbranu održao je hitnu sednicu pošto se prošle nedelje na obalu ostrva Lezbos iskrcalo oko 600 ljudi, uglavnom avganistanskih porodica, što je najveći priliv migranata na to ostrvo u jednom danu od 2016. godine, ukazuje Juronjuz.

Savet je najavio strože granične patrole u saradnji s Fronteksom i NATO, preseljenje tražilaca azila s ostrva, identifikovanje odbijenih tražioca azila koji su možda ostali u zemlji i ubrzavanje deportacija u Tursku ili zemlje porekla.

Juronjuz ističe da je zatvaranje granica preko Balkana rezultiralo da migranti na putu za Evropu ostanu zatočeni u Grčkoj, što je dovelo do prenatrpanosti migrantskih kampova u kojima je neretko duplo više ljudi nego što je predviđeno, zbog čega su humanitarne organizacije kritikovale Grčku.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava izrazile su zabrinutost zbog vanrednih mera koje je grčka vlada najavila zbog porasta priliva migranata i izbeglica iz Tuske i strahova da će se ponoviti migrantska kriza iz 2015. godine, piše londonski Gardijan.

Nagli priliv ljudi na grčke obale, ukazuje Gardijan, podstaknut je najnovijim merama protiv migranata u Turskoj, gde se nalazi više od 3,6 miliona raseljenih Sirijaca, kao i obnavljanjem borbi u Siriji.

U avgustu su turske vlasti saopštile da je sedam puta uvećan broj ljudi koji pokušavaju da uđu u Grčku, ističe londonski list.

Nevladine organizacije tvrde da su kampovi za migrante na grčkim ostrvima prenatrpani i da ljudi u njima žive u jadnim uslovima. Skoro 11.000 ljudi trenutno je u Moriji, glavnom izbegličkom naselju na Lezbosu, koje je planirano za 3.000 ljudi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušava da spasi sporazum o migraciji Evropske unije i Turske, koji je trebalo da spreči ljude da krenu prema Evropi, piše briselski portal EU Obzerver.

EU tvrdi da je od obećanih šest milijardi evra za pomoć izbeglicama u Turskoj do sada izdvojila oko dve milijarde. Od kada je počela primena sporazuma 2016, EU je prihvatila oko 20.200 Sirijaca iz Turske, dok se u Turskoj nalazi oko 3,6 miliona izbeglica.

Pre sporazuma najviše prelazaka iz Turske u Grčku zabeleženo je u oktobru 2015, kada su dnevni dolasci na grčke otoke dosezali preko 6.000, a potom su se spustili na oko 80 ljudi.

Nedavno povećanje priliva migranata prati oštriji ton protiv Sirijaca u Turskoj, pa se, prema izveštajima, mnoge izbeglice smeštene u Istanbulu vraćaju u ratom razorenu zemlju, dok Ankara negira prisilne povratke.

Merkel, ključna arhitekta dogovora iz 2016, tvrdi da je u stalnom kontaktu s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom oko sporazuma. Ona je na konferenciji za novinare s grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom u Berlinu rekla je da je potrebno učiniti više da se izbeglice iz Turske presele u zemlje EU.

Iako imigracija dominira u vestima, Evropa je podeljena kako reagovati, što znači da je to pitanje prioritetan deo obaveza nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ocenjuje EU Obzerver, ističući da je pitanje imigracije ključni test evropskog jedinstva.

Dvogodišnje istraživanje javnog mnenja, koje je Komisija objavila u avgustu, pokazalo je da pitanje imigracija izaziva više straha među evropskim građanima nego klimatske promene, ukazuje EU Obzerver uz ocenu da će neuspeh u upravljanju krizom verovatno gurnuti sve veći broj birača prema krajnje desnim i populističkim strankama.