PARIZ OD STALNOG DOPISNIKA

IZBOR Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije, kao svoju pobedu ističu i Francuzi i Nemci. Možda je baš zbog toga ona odličan kandidat, jer su svi zadovoljni.

Pročitajte još:Ursula fon der Lajen traži podršku Evropskog parlamenta

U Berlinu su, naravno, srećni, jer je na čelo evropske izvršne vlasti konačno došla Nemica. Prethodni nemački državljanin na vrhu Evropske komisije, kao prvi predsednik ove institucije, bio je "previše davno Valter Halštajn, od 1958. do 1967, pre ravno 52 godine", kako to nije propustila da istakne Angela Merkel.

Kancelarka je posebno dobre volje, jer je Ursula fon der Lajen njena dobra prijateljica, jedina koja je obavljala ministarske dužnosti sve vreme kancelarkinog mandata, najpre zadužena za porodična pitanja, potom za rad, a onda i kao ministarka odbrane. Jedno vreme je, čak, važila za njenu moguću naslednicu.

Ruke trljaju i narodnjaci, jer su kao najbrojnija politička grupacija posle evropskih izbora uspeli da izdejstvuju da neko iz njihovih redova ipak dobije najprestižnije mesto.

Pročitajte još: Nemica na čelu evropske vlade

Istovremeno, raspoloženi su i u Parizu. Kada je nemačka kancelarka odbila Mišela Barnijea, pošto je Emanuel Makron prethodno odbio Manfreda Vebera, francuski predsednik je sam predložio Ursulu fon der Lajen na ovu funkciju. Makron je bio protiv Vebera jer je smatrao da nema dovoljno iskustva, kao i da će više zastupati nemačke, nego evropske interese, a sve treba posmatrati u kontekstu nezadovoljstva Francuza što su se dosad Pariz i Berlin razmimoilazili oko nekih važnih evropskih pitanja, kao što je, na primer, budžet.

Buduća predsednica EK, s druge strane, gotovo u potpunosti zadovoljava ukuse Pariza. Rođena je u Briselu, gde je živela do svoje 12. godine, a edukovala se na evropskim vrednostima, jer joj je otac Ernst Albreht bio visoki evropski službenik, pre nego što je kasnije postao predsednik vlade Donje Sasksonije, a zatim i Bundesrata. Zbog toga odlično, uz maternji i engleski, govori i francuski jezik, što je Francuzima naročito bitno. Da će "više biti Evropljanka nego Nemica", Francuzima garantuje i to što se Ursula fon der Lajen zalaže za federalnu Evropu i evropsku vojsku. Ima i dobre kontakte s Makronom.

Foto AP Makron i Merkelova


Zauzvrat, i Francuska je izgurala svoju kandidatkinju Kristin Lagard, generalnu drirektorku MMF, na čelo Evropske centralne banke, što je funkcija koja će im i te kako biti važna moneta za potkusurivanje s komšijama u finansijskoj instituciji veoma bitnoj za Nemce.

Naravno, ima i nezadovoljnih preraspodelom u Briselu. Zeleni su posebno razočarani, jer u ovoj "trgovini" nisu dobili nijedno mesto. Makron im je poručio da oni nemaju ekskluzivitet na zaštitu čovekove okoline. Da nisu zastupljene sve struje ukazuju i populisti, ali njih niko ni ranije nije hteo u visoko društvo. Ali, skrajnute su i istočne zemlje, iako je do samog kraja kao kandidat za predsednika Evropskog parlamenta slovio Bugarin Stanišev, pa je propala ideja o "geografskoj ravnoteži" na visokim funkcijama.

MAJKA SEDMORO DECE, ANGELINA DESNA RUKA

PODIGLA je Nemačku na noge kad je, 2013. godine, postala ministarka odbrane ove zemlje sa 83 miliona stanovnika, a sad je ustala i Evropa: Ursula fon der Lajen, prva je žena na čelu Evropske komisije, takoreći premijerka EU, a svakako, najmoćnija osoba u Uniji. Uz sve to, ova Nemica, po profesiji lekar sa ekonomskim obrazovanjem, nekadašnja potpredsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i dugo desna ruka kancelarke Angele Merkel, ima sedmoro dece!

Potiče iz plemićke porodice sa isto toliko potomaka. Na njen stav o kompromisu na relaciji karijera-materinstvo, uticala je majka, svršeni student germanistike po profesiji novinar, ali "u negativu". Posle dve godine, napustila je novinarstvo pošto je rodila prvo dete. Posvetila se domu i mališanima, a to je upravo ono što Ursula nije htela da uradi. Niti da se odrekne višečlane porodice.

Uspela je da održi balans između biologije i rodne ravnopravnosti, ali je na jednom ispitu, ipak, pala. Pokazala je, prošle godine, da nema znaka jednakosti i da su deca, u "paketu" sa njihovom zaradom, ispred sopstvene karijere. Nemačko Ministarstvo odbrane, sa Ursulom na čelu, godinama je, na planu softvera i informacionih tehnologija, neregularno angažovalo i plaćalo određene konsalting-firme. Ono što je u "konstalting-aferi" najpikantnije jeste da je među firmama koje su savetovale Ministarstvo posebno favorizovana firma "Mekinzi" sa sedištem u Diseldorfu, za koju radi David fon der Lajen, jedan od ministarkina dva sina.

Ona će zbog toga morati da odgovara na pitanja Anketnog odbora Bundestaga, specijalno formiranog zbog ovog slučaja. Zbog svega nad glavom joj je visio i prisilni odlazak sa ministarske funkcije. Ali Van der Lajenova o tome sada ne mora da brine, jer je uhvatila svoj voz za Brisel. I. Stanojević