Za nedelju dana preko 400 miliona građana iz 28 članica EU imaće priliku da glasaju za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu.

Prvi će na glasanje izaći Holanđani i Britanci 23. maja dok će se u najvećem broju članica evropski izbori održati u nedelju 26. maja.

Pročitajte još: Evroskeptici više ne žele da napuste EU?

Konačni rezultati koji će odrediti sastav devetog saziva Evropskog parlamenta biće poznati istog dana oko 22 časa.

Svakih pet godina od 1979. godine građani zemalja članica EU biraju svoje predstavnike za Evropski parlament kao jedino telo EU koje se bira direktno na izborima.

Kao i na prethodnim izborima 2014. godine i ove godine bira se ukupno 751 poslanik iz 28 država članica.

Pročitajte još: Junker: EU ide dalje uprkos peripetijama oko ''bregzita''

Poslanici se biraju proporcionalno, tako da manje članice kao što su Malta ili Luksemburg imaju po 6 poslanika, dok najviše poslanika Evropskog parlamenta dolazi iz Nemačke (96) i Francuske (74).

Velika Britanije će ponovo imati 73 mesta u Parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačanja iz EU.

Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705 pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicama.

Prema procenama analitičara i istraživanju javnog mnjenja u EU, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamneta trenutno vodeće, ali i najstarije snage evropskog desnog i levog centra i dalje održe parlamentarnu većinu.

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika.

Za njom dolaze Socijal-demokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postojećeg saziva), Alijansa liberala i demokrata ( ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Pored pada broja tzv ”tradicionalnih stranaka”, očekuje se da u devetom sazivu Evropskog parlameta stranke krajnje desnice osvoje više mandata.

Poslednja istraživanja govore da bi politička grupacija Evropa nacija i sloboda (ENF) na čelu sa poslanicima francuskog Narodnog fronta Mari Le Pen moga da ovoga puta dobije 62 poslaničkih mesta u odnosu na 37 iz postojećeg saziva.