MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA


DA li je moguć sukob američkih i ruskih brodova u Crnom moru? Odgovor je kratak: naravno da nije. Ovo pitanje, inače, mediji potežu svaki put kad neki od američkih ratnih brodova uplovi u Crno more i približi se Krimu.

Ulazak jednog američkog razarača ili više brodova NATO zemalja, nije razlog zbog čega bi se na njih zapucalo sa ruske strane. Bez podrške iz vazduha, ti američki i drugi brodovi u Crnom moru bili bi laka meta ukoliko bi zaista došlo do pravog sukoba.

Jedan broj vojnih analitičara prognozira da će izlazak SAD iz Dogovora o zabrani raketa manjeg i srednjeg dometa negativno uticati na odnose između dve najmoćnije zemlje na svetu, što ne isključuje i direktne sukobe. Sumorni zaključak proizlazi iz njihove prognoze da će doći do nove, nekontrolisane trke u naoružavanju, a najosetljiviji region, po mišljenju mnogih, upravo je Crno more. Tako misli i Dmitrij Suslov iz Centra evropskih istraživanja pri Višoj školi ekonomike u Moskvi.

Pročitajte još: BLISKI SUSRET NA BALTIKU: Ruski brodovi ispratili američke

Ohrabrujuće je što oni koji se pitaju, ruski generali, veruju da do direktnog sukoba velesila neće doći. Bivši zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba RF, general-lajtnant Valerij Zaparenko, podseća da se i u Drugom svetskom ratu pokazalo da se mornarica ne može efikasno braniti od grupnih avio-udara.

- Ma koliko brodova dovezli u Crno more, bez podrške iz vazduha članice NATO osuđene su na poraz - objašnjava ruski penzionisani general Zaparenko.

U rejonu severnog dela Crnog mora apsolutno dominira ruska mornarica, koja ima silnu raketnu podršku sa kopna, a nebo je odlično štićeno avijacijom i najnovijim PVO sistemima S-400. Nije tajna da je Rusija na krimsko poluostrvo dovezla prvo sisteme S-300, a zatim i S-400, kao i "Pancire-S". Modernizovani su i ojačani vojni aerodromi tako da se nijedna od članica NATO u tom regionu ne bi usudila da uđe u opasnu vojnu avanturu.

Čuvena podmornica "Crna rupa" - Foto EPA


Analiza Odbrambenog koledža NATO o stanju ruske flote, koja je objavljena u januaru, potvrđuje da je Rusija po vojnoj moći na moru druga sila, odmah posle SAD. U toj analizi se kaže da rusko rukovodstvo pred svoju mornarnicu postavlja "realne zadatke". Pod tom ocenom autori podrazumevaju činjenicu da se Rusija opredelila za pravljenje ubojitih raketa, a ne velikih plovila. NATO ekspert, Britanac Ričard Konoli, ističe da Rusi i sa malim brodovima mogu svojim preciznim raketama velikog dometa da unište protivničke ciljeve. Taj analitičar NATO objašnjava da Rusima nije aktuelna podela mornarice na flotu otvorenog mora i onu koja brani svoje obale. Moć ruske flote je znatno povećana krilatim raketama "kalibar" kojim su naoružani brodovi i podmornice. Posle modernizacije podmornica modela "antej", one će dobiti po čak 72 lansirna uređaja raketnih kompleksa "kalibar". Trenutno ruska mornarica ima osam takvih atomskih podmornica.


Pročitajte još: Ratni brod SAD se sprema za Crno more


Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da 62,3 odsto naoružanja ruske vojne flote pripada novijim tehnologijama.

AMBICIOZNI PLANOVI

ANALITIČAR Ričard Koneli ocenjuje da je ambicija Rusije da njena flota po snazi bude odmah iza američke sasvim realna. Vreme vladavine Borisa Jeljcina, u kojem je mornarica imala zadatak da se brčka nedaleko od svoje obale i čuva granice, odavno je prošlo.

Ambicija sadašnje Putinove Rusije je da ima respektabilu mornaricu jer joj je ona takođe potrebna kako Amerika ne bi bila "jedini gazda" čiju reč moraju svi da slušaju.