Julija Timošenko (58), bivša premijerka Ukrajine, u dva navrata, najavila je danas svoju kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima, planiranim za kraj marta.

"Narandžasta princeza", kako su je neki zvali, bila je prepoznatljiva po pletenicama, koje su joj do pre godinu-dve bile zaštitni znak.

Rođena 1960. u Dnjepropetrovsku, gde je i diplomirala na Ekonomskom fakultetu 1984. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Timošenkova: Porošenku treba odseći ruku

U braku sa Aleksandrom Timošenkom dobila je ćerku Jevgeniju, koja je, takođe, ekonomista.

Brojni inostrani magazini su Timošenko u više navrata proglašavali najlepšom političarkom, a 2005. je zauzela treću poziciju na Forbsovoj listi sto najmoćnijih žena sveta.

PROČITAJTE JOŠ: RUSKA RAMPA ZA UKRAJINSKE POLITIČARE: Sankcije za Porošenkovog sina i Juliju Timošenko

Ona je vođa partije "Otadžbina". Bila je osuđena na sedam godina zatvora 2011. godine zbog zloupotrebe službenog položaja, kada je dve godine pre toga potpisala gasni ugovor s Rusijom.

Puštena je ranije iz zatvora, 2014. godine, tokom Evromajdana.

Premijersku funkciju obavljala je u dva navrata - od februara do septembra 2005. godine kao i od decembra 2007. godine do marta 2010. godine.

Pre početka političke karijere, Timošenko je bila uspešna, ali kontroverzna poslovna žena u gasnoj industriji, što joj je donelo bogatsvo.

U politiku je ušla 1996. godine, kada je izabrana za zastupnicu Kirovogradske oblasti u Vrhovnoj Radi osvojivši rekordnih 92,3 odsto glasova u svojoj oblasti.

U razdoblju od 1999. do 2001. godine, Timošenkova je obavljala dužnost zamenice ministra za gorivo u energetskom sektoru u Vladi Viktora Juščenka.

Tadašnji predsednik Leonid Kučma otpustio ju je u januaru 2001. pod optužbom za falsifikovanje carinskih dokumenata i krijumčarenje ruskog gasa u vreme kada je predsedavala Ujedinjenim energetskim sistemima Ukrajine od 1995. do 1997. godine.

Uhapšena je u februaru 2001, ali je nekoliko nedelja kasnije puštena i oslobođena svih optužbi.

Ona je tada rekla da su joj optužbe podmetnuli Kučmin režim i lobi industrije uglja, kojem je Timošenkova pretila da će iskoreniti korupciju i uvesti neke trgovinske reforme.

Nakon što su protiv nje odbačene sve optužbe, započela je s kampanjom protiv tadašnjeg predsednika Kučme.

Kritičari Juliji Timošenko najviše zameraju sumnjive metode kojima je stekla ogromno bogatstvo u kratkom vremenskom periodu.

Odmah nakon Narandžaste revolucije, 28. januara 2005. ukrajinsko tužilaštvo zatvorilo je slučaj protiv tadašnje premijerke Julije Timošenko i članova njene porodice zbog nedostatka dokaza.

Pre nego što je postala prva premijerka Ukrajine, Timošenko je sa nekadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Juščenkom bila jedan od glavnih vođa Narandžaste revolucije protiv kandidata proruske Partije regiona Viktora Janukoviča.

Odnosi između predsednika Juščenka i premijerke Timošenko pogoršali su se zbog rata u Gruziji 2008, kada se Timošenkova nije složila sa Juščenkovom osudom Rusije.

Nakon što je Blok Julije Timošenko glasao zajedno sa Partijom regiona i Komunističkom partijom za zakon kojim se ubrzava procedura opoziva predsednika i smanjuju njegova ovlašćenja, koalicija oko Viktora Jušcenka se povukla iz koalicije sa Timošenkovom, a Juščenko je izjavio da će staviti veto na taj zakon i zapretio novim vanrednim izborima ako se formira nova većina u Radi.

Kako nova većina nije formirana do 8. oktobra, predsednik Juščenko je raspustio Radu.

Nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, ukrajinski parlament je u februaru 2014. izglasao promene zakona koje su omogućile da Julija Timošenko bude puštena na slobodu.

Pre devet godina, Timošenko je izgubila izbore od Janukoviča, a od sadašnjeg predsednika Petra Porošenka 2014. godine.

Prema anketama, Timošenko je favorit na predstojećim ukrajinskim predsedničkim izborima.