Na zlatnoj obali Ciriškog jezera već godinama jedan Srbin, jedan Mađar i jedan Albanac dele koru hleba. Naime, Slaviša Marković sa Golije za svoje najbliže saradnike birao je ljude koji su vredni i pošteni, a ne prema tome koje su nacionalnosti ili odakle dolaze. Kaže - nije se prevario.

Ermin Ramadani iz Prizrena u najbogatiji švajcarski kanton stigao je u potrazi za korom hleba. Pre četiri godine prošao je trnovit put u potrazi za poslom.

- Jesi li oformio porodicu? Si uspeo? - upitao je reporter.
- Pa jesam, dobro je. Hvala bogu, kako je bog naredio - skromno odgovara Ermin.

- Primio sam ga, ispostavilo se da je dobar radnik i dobar čovek i funkcionišemo prelepo. Sa biroa rada smo ga primili, mučio se da pronađe posao kada je došao na razgovor vidi se da je dobar momak i tako smo počeli. Ispostavilo se, to je bilo stvarno dobro - priča Slaviša, zadovoljan jer dobro funkcionišu skupa.

Sličnu životnu priču ima i Mađar Danijel Sabo. Nije ni sanjao da će mu najbliži saradnici i oslonac u životu biti jedan Albanac i jedan Srbin.

- Nisam ja sanjao nikad da ću da budem kolega i s jednim i s drugim, i to zajedno. Super se slažemo - kaže Danijel i dodaje:
- Kao kolege funkcionišemo dobro. Sad, jedino, to što za ručak on ne jede svinjetinu, ja ne jedem ono njegovo. To je samo razlika, ništa drugo.

Danas oprema najluksuznije objekte u Federerovom i Šumaherovom komšiluku.



(Tv Prva)