ČUVENI šabački vašar i ove je jeseni potvrdio epitet najveće narodne svetkovine u Srbiji. Lepo vreme izmamilo je vašardžije sedmicu pre Male Gospojine (21. septembar), a velike gužve počele su uoči vikenda, kada su se na ulicama Šapca mogli videti automobili čak i iz Užica, Niša, Sombora, Novog Sada, Subotice, Čačka, Novog Pazara...

Defiluju vašarištem trgovci i nakupci, roštiljari i pečenjari, džambasi i zanatlije od svake fele, a pazariti se može sve - od papagaja i kanarinaca, preko tehničke robe, i poljoprivrednih alatki, nameštaja i tepiha, posuđa, do odeće i obuće. Jedno do drugog poređano, da ne znaš gde bi pre pogledao. Novo i polovno, za svačiji džep i za svakoga po nešto.

- Šapčani obavezno kupe sitnicu, da ih ne bije maler do sledeće Male Gospojine. A na Gospojinu ne idu od kuće, nego, uz pečenje i kolače, čekaju goste. Preslava je dan kada je vašar rezervisan samo za pridošlice, a one su, po pravilu, bolji kupci - objašnjava nam dobar poznalac šabačkog mentaliteta i dodaje da mu je šatra prepuna robe, pa da svako nešto kupi, biće zadovoljni, veli, i on i kupci.

Pročitajte još - Mala Gospojina prognozira jesen

NA ulasku u deo vašarišta rezervisan za ugostitelje, čuje se srpsko kolo. Dok veselo trlja ruke, vlasnik šatre pokazuje nam čoveka koji seče vruće pečenje i po izrazu lica reklo bi se da nešto negoduje: "Ovo napred je prase, a ono iza je Rade. Slikajte ga da se uteši. Opekao je prste".

- Sedi se ispod šatre, skoro kao u doba Šabana Šaulića, ali ne baš tako - priča nam jedna šabačka penzionerka. - Bilo je ranije lumperajki do zore, golih pevačica i dobrih muzičkih orkestara. A sada sedneš, uzmeš parče pečenja ili pljeskavicu i što pre samo da završiš. Nema uživanja ni meraka.

U zaborav su tako otišli mečka Božana, koja je uz vodiča igrala za šaku kukuruza, i "miš beli što sreću deli". Nema više "polaribe poladevojke", koju je rodila jedna Norvežanka ili pak Šveđanka (?)... Ali i mlađi pamte poziv koji je sa razglasa najavljivao ovo vašarsko čudo: "Nadala se kao i svaka majka da će roditi ćerku ili sina, a priroda se surovo poigrala".


Red prasića i jagnjića na "termičkoj obradi"


NEMA više ni "zida smrti" braće Marinković i "smrtonosnih osmica", tačke koja je za vreme Tita bila zabranjivana, a vašar je sa čuvenog Mihajlovca gde se decenijama održavala ova svetkovina, izmešten nekoliko stotina metara dalje, na prostor stare kasarne, srušene tokom NATO bombardovanja. Ali i Šapčani i gosti brzo su se, izgleda, navikli.

Ipak, tu je stara kuća strave u koju "ako uđeš, kajaćeš se, ako ne uđeš, kajaćeš se", a kao znak da Šapčani tehnološki ne zaostaju, stiglo je i novo vašarsko čudo, takozvani avijator, kojim se leti tridesetak metara u nebo. Vožnja je 400 dinara. Skupo, ali malo bi ko mogao da izdrži više od jedne jer od ove nove vrteške zaista zastaje dah i kada samo posmatrate.


Obuća i umetnička dela na istom "štandu"


KAD krenete dalje vašarištem, stići ćete do nasipa i obale Save, uz koju su se smestili prodavci polovne garderobe. Zbog firmiranih "krpica" danima se "ronja", a šabačke dame i dalje strogo paze da ne budu viđene, pa se čak i prerušavaju, stavljaju kape i naočare. Ali nisu baš diskretne, pa posle Gospojine obavezno po gradu ofiraju jedna drugu.

- Kaput što sam našla za 500 dinara! Nećeš takav naći ni u najboljoj radnji u "Ušću". A ovo je naše "Ušće". Najmodernije! Stigla roba malopre iz Beča - priča nam jedna sugrađanka. - Posle kad me pitaju odakle mi, a ja kao ne mogu da se setim gde sam kupila...

Razgovor se naglo prekida, a naša sagovornica navlači kapuljaču i odmiče brzo vašarskom stazom uz rečenicu: "Eno Milke, videće me opet".

I TAKO ukrug danima, Šapčani, namerno ili slučajno, sreću i presreću jedni druge, kupuju i prodaju, pogađaju se i druže, i kako se ovde kaže - rekreativno - varaju jedni druge. Ali samo malo, da im vijuge ostanu sveže.


Licitarska srca, Foto A. Delić


- Kupila sam 20 komada (nismo čuli čega), za 1.200 dinara. Da li se ona (prodavačica) "zafrknula" ili... - obraća se jedna fina Šapčanka svom suprugu, a ovaj joj odgovara: "Nije! Ona je tebe zafrknula. Jer jedne koštaju 50, a ti si plaćala po 60 dinara".


Na vašaru, pod brojnim šatrama jagnjeće pečenje služi se za 1.700 dinara po kilogramu, a praseće je 1.300. Sve ostalo je jeftinije - pljeskavice, vešalice, pasulj, svadbarski kupus po 200 i 250 dinara, točeno pivo je 200, sokovi 150, kafa 50 dinara. Kolači su po 100 do 150, koliko i bombone najrazličitijih vrsta.


LEK

Na šabačkom vašaru može da se nađe i lek za svaku boljku. Ali umesto čika Jove sa Romanije, koji je dugo bio svojevrsna atrakcija Šapčanima, jer su njegovi čajevi, navodno, lečili i najteža stanja, ove godine mlađi čovek nudio je biljne mešavine. Na podugačkom spisku stoje čajevi protiv - mučnine, šećerne bolesti, hemoroida, depresije, reumatizma, plućnih i "ženskih" bolesti...


ĐACI

Već prema nekoj uhodanoj praksi, šabački đaci obavezno idu zajedno na vašar. Pošto pada na samom početku školske godine, to je i prilika za druženje i upoznavanje, a obično se okupe kod svoje škole ili kod Velikog parka. Tako možete sresti kolone mladih ljudi koji zajedno idu da se voze na svim mogućim vrteškama i ringišpilima. Oni iskusniji usput obavezno svrate u apoteku da kupe tablete protiv mučnine da bi mogli da izdrže još koji krug duže.