EVO, u ovoj sobi, za ovim okruglim stolom, sedeli su jedan prekoputa drugog Tito i Draža. Sudbina našeg naroda te noći između 26. i 27. oktobra 1941. godine bila je u njihovim rukama. Baš ovde u kafani mog dede, u Brajićima, nedaleko od Ravne gore. Pregovarali su o zajedničkoj borbi protiv okupatora i međusobnom primirju. Ne znam ni da li je dogovor postignut i kakav, jer istoriju pišu pobednici, pa je ispalo da je Draža izdao svoj narod, ali ja u te priče ne verujem. Ni ja, niti bilo ko iz ovih krajeva.

Ovako Svetozar Bajić (70), vlasnik čuvene gostionice u Brajićima, za "Novosti", priča o značaju jedne kafane građene krajem 19. veka. On je, prošlog vikenda, predsednika Srbije Aleksandra Vučića dok je u Pranjanima učestvovao u obeležavanju 75 godina od misije "Halijard", molio da mu država pomogne u njenoj obnovi.

- Pomoći ćemo vam da renovirate kafanu, a da se ne menja vlasništvo - rekao je predsednik Vučić i u znak dogovora rukovao se sa Brajićem.

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita

Tabla na kafani, na kojoj su uklesane reči o istorijskom susretu Tita i Draže, čak četiri puta je menjana.

- Poslednja je postavljena 1977. godine, i ona govori da je Mihailović nekoliko dana posle sastanka naredio napad na Vrhovni štab i partizanske odrede u zapadnoj Srbiji i time započeo otvorenu izdaju i služenje okupatoru. To su napisali komunisti, oni koji su u rukama držali i nož i pogaču. Ako bi država pomogla u obnovi kafane, tražio bih da skinu sadašnju tablu i da se napravi nova, gde bi pisala istina, a ne da se ljaga ime našeg Čiče - kazao nam je Bajić.

Svetozar Bajić i Radomir Petrović

Svetozar dodaje da je kafanu podigao njegov deda Obrad Bajić, da je on vodio posao u njoj, te da je to bila čuvena mehana na putu koji je povezivao Čačak i Valjevo i da je bila mesto gde su trgovci sa obe strane svraćali na konak. Kasnije ju je nasledio njegov otac Radovin. Međutim, u posleratnim godinama kafana je 1957. godine, kao stalni trn u oku komunistima, nacionalizovana. Njome je sve do pre šest godina gazdovao PIK "Takovo".

- Punih 40 godina je trajala moja borba da vratim kafanu. I uspeo sam. Pokušao sam i još se borim da je renoviram. Nešto sam malo i uradio, ali sa mojom poljoprivrednom penzijom, ne mogu mnogo. Mora krov da se zameni, inače će se urušiti - rekao nam je Svetozar, napominjući da kafana ima 380 kvadrata i da je radila sve do dvehiljaditih godina, bila izdavana ugostiteljima, oni je izdavali za veselja...

Natpis na kafani postavljen 1977.

Prvi komšija, čija je kuća prekoputa same kafane, - Radomir Petrović Rajo (82) još u sećanjima drži noć kada su u Brajiće stigli Tito i njegova pratnja.

Pročitajte još - Tito i Draža rame uz rame

- Sećam se dolaska Broza i konjice, titovke i zvezde na čelu i konjanika koji su nosili kratka naoružanja preko ramena. To je bila cela svita koja je stigla na Ravnu goru. Ušli su u kafanu i ceo sastanak je održan iza zatvorenih vrata pod velom tajne - ispričao nam je Radomir. - Među Dražinom delegacijom bio je i potpukovnik Dragoslav Pavlović. On je posle tog susreta mom ocu pričao kako je Tito na jednoj ruci imao oštećene prste, to sam dobro zapamtio, pa se ja pitam ko je bio onaj čovek koji je kasnije vodio našu zemlju...

Rajo se seća i priče o "nekom Japancu", koji je bio odan Draži. On ga je, veli, molio da te noći ubije Tita.

Sto za kojim su sedeli Tito i Draža

- Taj Japanac, tako su ga zvali, nije imao ni oca, niti majku... Ne znam kako je došao kod Draže, ali svi su u to vreme pričali da je bio jak kao bik i da je davao život za kralja. Uoči susreta ovako je pričao Draži: "Čiča, molim te, dozvoli mi da likvidiram Tita i njegovu pratnju." Ali je na to Draža odgovorio: "Dao sam mu časnu oficirsku, časnu hrišćansku reč da mu neće dlaka sa glave faliti", a Japanac mu je samo kazao: "Ti njemu pokloni život, a on će tebi glavu uzeti." I tako i bi - kazao nam je Rajo.

Pročitajte još - Hitler i Musolini se plašili Draže

SAMO DA SE NE SRUŠI

DANAS je kafana pod katancem. Svetozar tek ponekad otvori vrata, izluftira je i pozove komšiju na čašicu razgovora. Veli nam da je ne bi prodao ni za kakve pare.

- Ona je pod zaštitom države. Valjda će predsednik ispuniti obećanje. Voleo bih samo da je dovedu u red da se ne sruši. Neka je otvori neko, neka ponovo radi, ili neka naprave kakav muzej. Samo da se ne uruši - kaže Svetozar.

PROPAO POSLEDNjI POKUŠAJ MIRENjA ZA STOLOM U MEHANI

SUSRET u Brajićima, prema istorijskim podacima, bio je poslednji pokušaj da se organizuje zajednička partizansko-četnička komanda. Pre tog, Tito i Draža imali su sastanak u Struganiku, rodnoj kući vojvode Mišića. Za razliku od prvog susreta, na drugom je, navodno, sklopljen privremen sporazum. Na sastanku je načelno garantovano održavanje nepromenjenog stanja u međusobnim odnosima i sugerisano izbegavanje sukoba. Dogovoreno je da se oružane akcije koordiniraju, da se ratni plen deli, da se Mihailovićevom štabu, iz fabrike oružja u Užicu, isporuči 1.200 pušaka i izvesna novčana sredstva. Zauzvrat, Mihailović je Titu obećao da će s njim podeliti šta god padobranom stigne od Britanaca. Inače, istoričari preciziraju da je u svim pregovorima između narodnooslobodilačkog i četničkog pokreta uvek bilo sporno pitanje organizacije vlasti na oslobođenoj teritoriji.

Tito je insistirao da sastanku prisustvuje i predstavnik Velike Britanije pri štabu Draže Mihailovića Dejn Tajrel Hadson. Ali Draža je to odlučno odbio, sa obrazloženjem da se radi o unutrašnjem jugoslovenskom pitanju, a da je on legitimni predstavnik jugoslovenske vlade, što je tada zaista i bio.