NA današnji dan 1969. godine, 650 miliona ljudi je sa strepnjom gledalo na televiziji kako se američki astronaut Nil Armstrong merdevinama spuštao na površinu Meseca. Tog 20. jula, u 22.56 po srednjoevropskom vremenu, dok je pravio prve korake, Armstrong je izgovorio reči koje su ušle u istoriju: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."

Pročitajte još: SRBIN KOJI JE UČESTVOVAO U POHODU NA MESEC: Osvajao sam svemir, ali Srbija je u mom srcu

Svet danas obeležava pola veka od jednog od najvećih dostignuća čovečanstva. Misija "Apolo 11" bila je ogroman trenutak u američkoj i svetskoj istoriji. Astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins izabrani su za ovaj poduhvat. Plan je bio da se Zemljina orbita iskoristi za dolazak do Meseca, nakon čega bi se Armstrong i Oldrin spustili na površinu Meseca, dok bi Kolins ostao u komandnom i servisnom delu svemirske letelice koji se može odvojiti. Skoro 110 sati posle napuštanja Zemlje, Armstrong je postao prva osoba koja je izašla na površinu Meseca, a posle 20 minuta pridružio mu se Oldrin. Njih dvojica su provela više od dva sata prikupljajući uzorke sa površine Meseca, fotografišući ih i postavljajući brojne naučne eksperimente. Postavili su američku zastavu, razgovarali telefonom sa tadašnjim američkim predsednikom Ričardom Niksonom i sakupili 23 kilograma kamenja sa Meseca, koje su poneli na Zemlju. Misija je trajala osam dana, tri sata, 18 minuta i 35 sekundi.

Pročitajte još: Amerikanci objasnili zašto nikada više nisu kročili na Mesec

"Apolo 11" bila je prva misija koja je spustila ljude na Mesec, peta u okviru programa "Apolo" i treća sa ljudskom posadom. Do kraja 1972. šest američkih misija je odvelo ljude na Mesec, njime je hodalo 12 ljudi, ali i danas su aktuelne teorije zavere koje govore da čovek nije zakoračio na strano nebesko telo i da je sve bilo lažirano kako bi NASA prevarila javnost. NASA je, međutim, od 2009. imala izviđački brod koji se okretao oko Meseca i slao slike visoke rezolucije. Na njima se vide otisci stopala i tragovi točkova, a postoje i geološki dokazi o stenama koje su donete sa Meseca.

Američki astronauti sa Titom i Jovankom


Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su provela 21 dan u karantinu, a razlog ove čudne akcije bila je bojazan da nisu zaraženi opasnim mikroorganizmima, jer su se vratili sa neistražene teritorije. Na Mesecu su ostavili nekoliko predmeta - fotografije ljudi i audio snimke na nekoliko različitih jezika koji predstavljaju globalni značaj misije. Ostavili su i medaljone sa imenima astronauta koja su poginula u "Apolu 1" na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći.

Foto Tanjug


SRBI ZADUŽILI ČOVEČANSTVO

ČLAN misije Apolo 11 Dejvid Vujić (na slici) ovih dana boravi u Srbiji, na poziv Ambasade SAD u Beogradu. Jedan od sedmorice inženjera srpske nacionalnosti koji su pomogli da čovek sleti na Mesec, došao je da bi učestvovao u kampanji "Vi ste svet". Poslednji živi član "srpskog Apolo 7" tokom posete će razgovarati sa širokom publikom o svom životnom iskustvu, američkom svemirskom programu, ali i svojim kolegama Slavoljubu Semu Vujiću, Milojku Majku Vučeliću, Danilu Bojiću, Pavlu Dujiću, Petru Galoviću i Milisavu Šurbatoviću, koji su, kao i on, radom na programu "Apolo" zadužili čovečanstvo.

KAMENČIĆI ZA TITA

DEO tovara od 23 kilograma dobio je Josip Broz Tito, kada je posada misije "Apolo 11" došla u zvaničnu posetu Jugoslaviji. Astronauti su doneli četiri kamenčića kao poklon sa Meseca. Oni se danas nalaze izloženi u Muzeju Jugoslavije, i Mint je išao da ih pogleda.