Moj gospodine, ministru zdravlja, Jensu Španu!

I JA kao i Vi nisam medicinar, već psiholog i pedagog, ali zahvaljujući mnogobrojnim putovanjima u Srbiju i dobrim prijateljima koje sam tamo stekao, mogu dobro da procenim aktuelno zdravstveno stanje ljudi u toj zemlji Zapadnog Balkana i kvalitet njihovih zdravstvenih usluga.

Pre nekoliko godina posetio sam jednu stariju gospođu u jednoj nekada čuvenoj društvenoj bolnici u Beogradu. Zbog krajnje oskudnog nameštaja u bolesničkoj sobi i uređenja u celoj zgradi, što me je pre podsećalo na neku poljsku bolnicu, povukao sam se u jedan tamni ćošak u hodniku, jer sam kao stamen čovek plakao zbog očaja - i sramote. Zbog sramote - jer sam znao da su nedovoljna uređenost, medicinska oprema i nedostatak medicinskog osoblja u ovoj bolnici bili i još uvek jesu posledica SAD-NATO-agresije u 1999. godini. Ona je zemlji pričinila veliku nevolju i nemerljivu ekonomsku, kao i ekološku, štetu. A nemačka vlada je učestvovala u tom zločinu i genocidu nad srpskim narodom.

Zbog korišćenja od 10 do 15 tona veoma otrovnog i radioaktivnog uranijuma za vreme 78-dnevnog bombardovanja, u Srbiji su, u međuvremenu, razna kancerogena oboljenja dostigla razmere epidemije, polazi se od 33.000 slučajeva godišnje. Gotovo da ne postoji porodica bez zloćudne bolesti. Oštećenjem naslednog materijala, DNK, generacijama i generacijama će se rađati deca sa raznim oštećenjima.

Prema novijim statistikama, u Srbiji oboli gotovo dvostruko više dece nego u ostatku Evrope. To znači, 355 male dece na milion stanovnika. Pre 1999. bilo ih je 160. Posebno je u porastu leukemija kod dece između pete i devete godine života. Prema podacima onkologa, profesora Slobodana Čikarića, udeo obolelih od leukemije je veći za 110 procenata nego pre bombardovanja. Da li ste Vi to znali, moj gospodine?

Bolnica „Dragiša Mišović“ u Beogradu


Umesto da sada bogate evropske zemlje, kao znak izmirenja i nadoknade štete, učine sve što je moguće da bi srpske bolnice imale na raspolaganju veći broj lekara specijalista, medicinskog osoblja za negu i neophodne medicinske aparate, kao i dovoljno lekova za decu i odrasle obolele od kancera, i dalje se vrbuju lekari specijalisti i medicinsko osoblje za negu, koje je srpska država dobro obrazovala, i dovlače se (zauvek) na "zlatni Zapad". Time se izbegava obrazovanje i usavršavanje sopstvenog nemačkog stručnog osoblja za negu, kao i pravedna nadoknada za njihov dragoceni rad za opšte dobro.

Zbog toga zdravstveni sistemi država Zapadnog Balkana postepeno kolabiraju i mnoge porodice se raspadaju zbog višegodišnjeg radnog boravka u inostranstvu. Samo iz Srbije ode godišnje više od 70.000, većinom mladih, dobro obrazovanih ljudi. Za mene je to sramotna eksploatacija ekonomski slabih privreda Zapadnog Balkana, strašan oblik neokolonijalizma.

Promenite, moj gospodine, Vašu fatalnu odluku zbog mojih osnovanih primedaba. Time biste pokazali pravednost prema Srbiji, kao i prema drugim zemljama Zapadnog Balkana, i istovremeno učinili čin čovečnosti.

Prof. dr Rudolf Henzel