Na Spasovdan 1999. (tada se obeležavao 20. maja), projektil bombardera NATO pogodio je meteorološku stanicu na Paliću, u kojoj je u tom trenutku bilo petoro ljudi. Samo pukom srećom porodice Radojčić - Mitar, Anka i njihov sin Nenad, i Vučetić - Milanko i ćerka Mirjana, sačuvali su živu glavu, ali su u trenutku izgubili krov nad glavom.

Ni posle dve decenije od događaja koji im je obeležio život, porodice Radojčić i Vučetić ne pronalaze mir, jer su, kako tvrde, žrtve otimanja imovine. Kuće koje su namenski za njih sagrađene, lokalna samouprava u Subotici je, u međuvremenu, prevela u svoje vlasništvo.

U meteorološkoj stanici na Paliću tada su radili Mitar i Milanko, dok su njihove porodice živele u stanovima u toj zgradi, koja je bila u vlasništvu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, odnosno države.

- Čim je počelo bombardovanje, u stanicu je došlo petoro vojnika Vojske Jugoslavije. Obavljali smo posao od opšteg i javnog interesa, jer smo, pored standardnih radnih obaveza, imali i zadatak da putem radio-veze odmah prijavimo svaku informaciju o preletima aviona na području Republike Srbije, na osnovu kojih je Vojska alarmirala uključivanje sirena u gradovima širom zemlje - priča Mitar.

U noći 20. maja 1999. godine, Mitar je bio dežuran, dok su ostali spavali.

- U 1.25 čuo se jak zvuk aviona i odjeknula je snažna detonacija Nastali su krš i lom i mrkli mrak. Ni sam ne znam kako sam se probio do supruge i sina, te smo zajedno pobegli iz kuće u pokušaju da se spasemo - seća se Mitar. - Tek su nas ujutro, kada se razdanilo, doveli da vidimo šta je od naših domova i stvari ostalo. Ništa nije ostalo. Na mestu naših domova bio je krater dubok deset metara i prečnika 20 metara!

Živu glavu su uspeli da spasu, ali su ostali bez krova nad glavom i bez svega što su imali. Međutim, agonija ove dve porodice se te noći nije završila. Da bi rešili stambeno pitanje ove dve porodice, u cilju otklanjanja ratne štete, Grad Subotica poklonio im je placeve u Sunčanoj ulici. Tadašnja državna Direkcija za obnovu zemlje donirala je građevinski materijal i finansirala usluge radova, kako bi se sagradili stambeni objekti za ove dve porodice.

- U julu 2000. godine, u prisustvu najvažnijih gradskih i državnih čelnika i velikog broja medija, Ivan Sedlak, tadašnji ministar u Vladi Republike Srbije, uručio nam je ključeve od kuća, rekavši tom prilikom kako država vodi brigu o svim svojim građanima i da nam je ovim putem trajno rešeno stambeno pitanje - dodaje Mirjana Vučetić. - Naša sreća je bila kratkog daha. Nekoliko godina kasnije saznali smo da smo izigrani i da nismo vlasnici kuća, već da je vlasnik lokalna samouprava.

Porodice su došle u posed dokumentacije koja je, kako tvrde, fingirana, jer nigde ne stoje potpis i pečat državne institucije, nego izvesnog DP "Urbing".

TRAŽE REŠENjE U Gradskoj upravi Subotice su nam nezvanično rekli da su upoznati sa problemom ove dve porodice i da traže pravni modus kako da ga reše.

- Ugovor je sklopljen 2000. godine, a to preduzeće je u APR osnovano 2002. Pravni sledbenik Direkcije za obnovu zemlje, Građevinska direkcija RS, pisanim putem osporila je ovaj ugovor i sve što je u vezi sa njim, jer je u pitanju fiktivan pravni posao koji ima elemente krivičnog dela - kaže Mirjana pokazujući dokumentaciju. - Ali 2013. godine, na zahtev lokalne samouprave, a u sklopu restitucije, Republička direkcija za imovinu dala je saglasnost za uknjiženje na osnovu istog onog lažnog i falsifikovanog ugovora o zajedničkom ulaganju i lažne službene beleške u prilogu zahteva.

Porodice su tako saznale da su ostale - bez sopstvenog doma.

- Obišli smo sve garniture gradskih i republičkih vlasti, ali niko nije mogao da nam pomogne. Aktuelna vlast je spremna da nam pomogne, ali se sve to izdešavalo mnogo ranije, i svesni smo da nije lako - kažu Mitar i Mirjana. - Branili smo državu, a ostali bez krova nad glavom i ratne odštete! Jedino što imamo su debeli zdravstveni kartoni. I nada.