PRE skoro jednog veka, pitoma bačka ravnica naseljena je solunskim dobrovoljcima poreklom sa ličkog, hercegovačkog i drugih gorštačkih krajeva. Ušorili su ulice, napravili kuće, osnovali porodice i sa sobom doneli običaje svog kraja, koje su čuvali kao najvrednije relikvije.

Njih 150, došlo je 1920. godine iz Like i na golim njivama, obroncima lesne zaravni na krajnjem severu Bačke, osnovali selo, koje su u spomen na kraj iz kog potiču nazvali Velebit. Uspomenu na njih i danas čuva Etno-kuća “Ćemer”, u kojoj su svoje mesto našle rukotvorine, starije čak i od samog sela.

- Ćemer je muški kožni pojas, sa pregradama za novac i oružje i u to vreme bio je statusni simbol svakog domaćina. Kako je stari vlasnik kuće, solunski dobrovoljac, umro sa njim, iz poštovanja prema tome, ovu etno-postavku nazvali smo “Ćemer” - objašnjava Radmila Marjanov Panjević, koja je pre deset godina u najmanjem kanjiškom selu odlučila da sačuva običaje predaka. - Otac mi je na umoru rekao “Stare solunce svi su zaboravili, nemoj i ti”. I tako sam počela da sakupljam predmete koje su pravili i koristili naši stari.

Kao i pre jednog veka, i danas svoja vrata ponosno otvaraju gostoprimnica, vajat, odnosno, omanja kuća mladenaca, gde su spavali dok ne dođe dete, i glavna soba sa ognjištem. Kreveti su pokriveni ličkim pokrivačima - šarenicama, a zidovi ukrašeni vezenim peškirima, u kojima preovladavaju kondir, božuri i drugi kosovski motivi.

Posebno mesto među njima ima jedan, koji je u logoru u Šarvaru vezla Radmilina majka Bojana. “Ovaj peškir pokloniću bratu, što sam mlada radila u ratu”, izvezla je reči tada tek stasala devojčica, dok je tokom Drugog svetskog rata delila tešku i neizvesnu sudbinu na hiljade svojih sunarodnika.


Radmila pokazuje ćemer, muški pojas za oružje i novac


PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Džejms Bond, a iz Titela

- Torbu je tkala moja baka, a razboj su sa sobom doneli iz Like, kao i brojne vezene peškire. Naravno, tu su i neizostavna lička kapa i tamburica sa četiri žice - “lička dangubica” - pokazuje ponosno Radmila. - Nije bilo lako sve sakupiti, ali smo uspeli da na jednom mestu pokažemo našu starinu. Sada želimo da ovo postane srce ruralnog turizma i da privučemo goste u naše malo selo.

Ipak, pored svih rukotvorina na zidu kuće, najponosnije stoji uverenje koje je solunski dobrovoljac Luka Panjević dobio od Ministarstva vojske i mornarice a po ovlašćenju kralja Aleksandra Karađorđevića.


Peškir Radmiline majke, sa posvetom


PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Paor lukavstvom spasao grad


- To je akt na osnovu kojeg su u znak zahvalnosti, solunci dobili zemlju u ovim krajevima. Tako im se zahvalio kralj, a moramo i mi. Bar na ovaj način - poručuje Radmila.


Razboj star više od veka


NASELjE SA 270 DUŠA

VELEBIT je prema poslednjem popisu imao 270 žitelja, a meštani žive uglavnom od poljoprivrede. Potencijal za napredak meštani vide u seoskom turizmu, a pokraj sela je Velebitsko jezero, na trasi kanala Tisa - Palić, koje ima sve preduslove da se stavi u funkciju turističke ponude.