NEDAVNA potvrda najboljih laboratorija da je jedan od tri najstarija ikada pronađena ljudska fosila otkriven u pećini Balanici kod Sićeva skrenula je pažnju svetske naučne javnosti na fantastičnu klisuru Nišave. U njoj ima nebrojeno mnogo sličnih pećina, pa naučnici smatraju da će nova istraživanja dovesti do još izuzetnih otkrića.

Sićevski gorštaci nisu sigurni da će mnogo toga ostati za istraživanja ukoliko se Sićevačka klisura ne zaštiti od tragača za blagom koji eksplozivom razaraju šupljikave stene brda Ječave nad selom.

- Ne samo što su prekopali ceo greben Ječave nego i usred bela dana miniraju pećine - kaže Sićevčanin Goran Rajković, jedan od retkih poznavalaca planinskih staza. - Više ne smem da pustim koze na Ječavu kao ranije, jer se one često odmaraju u pećinama, pa se bojim da će ih pobiti eksploziv.

Sagovornik "Novosti" kaže da agresivni tragači za mitskim hajdučkim riznicama nisu jedini koji se interesuju za tajne skrivene u stenama Sićevačke klisure.

- Otkad se pročulo za otkriće u Balanici, u selo su počeli da dolaze i stranci. Nedavno su bili neki Nemci, pa i Kinezi sa mnogo savremene opreme, detektorima i nekim drugim čudima. Saznali su nekako da sam jedan od retkih koji još poznaje staze u klisuri i tražili su da ih vodim do pećina. Nisam ih vodio jer su mi bili čudni. Ko zna šta hoće. Ako su naučnici, zašto nema nekog našeg naučnika s njima. Ipak, mora da im se oda priznanje. Oni dođoše u Sićevačku klisuru preko belog sveta, a mi Srbi ovo čudo prirode ne obilazimo iako nam je ispred nosa.

Otkriveno je i da su krečnjačke stene Sićevačke klisure koje upijaju i zrače toplotu kao ogromna termoakumulaciona peć u vreme ledenog doba stvorile na ovom prostoru oazu u kojoj je bujao život. U Balanici su pronađene kosti hominida starog oko pola miliona godina, a naučnici smatraju da sličnih fosila ima i u drugim veoma brojnim pećinama. Oni su razjasnili procese evolucije i naseljavanja Evrope posle ledenog doba. Naime, otkriće iz Balanice potvrdilo je da jugoistočna Evropa nikad nije bila okovana ledom i da je Sićevačka klisura bila deo žarišta u kome je evoluirala i iz koga se širila naša vrsta na Stari kontinent posle ledenog doba.

Rajković je reportera "Novosti" odveo skrivenom stazom u unutrašnjost najintrigantnije sićevačke pećine Ječave, čiji je veoma pravilan pravougaoni otvor visok tridesetak, a širok oko dvadeset metara. S leve strane ulaza stoji konstrukcija od tri ogromna oblutka, megalita, na kojima je položena kamena ploča, a sve zajedno izgleda kao drevno keltsko svetilište. Sa desne iz crvene vlažne gline raste drvo kome samo krošnja viri iz desetak metara dubokog "bunara" koji ukazuje na postojanje nižih nivoa pećine, u kojoj se gnezde i orlovi.

Goran Rajković (desno) zna sve staze po klisuri


TELEFON

SREĆOM, "zlatari" koji traže blago ne znaju stazu do Ječave pa još nisu uništili prvi "sićevački telefon", kaže Goran Rajković:

- Ječava je izuzetno akustična i postoji legenda da su ljudi nekad dolazili u nju i izvikivali poruke komšijama s druge strane klisure.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"