U sredu se navršava tačno 11 godina od NATO bombardovanja naše zemlje, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Tog 24. marta 1999. godine sirene su najavile nalete „milosrdnog anđela“, kako je NATO „tepao“ svojoj ubilačkoj akciji protiv SRJ. Avioni iz Avijana poleteli su bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Već oko 20 časova prve rakete pale su na Kosovo i Metohiju, kasarne u Kraljevu i Mladenovcu, Straževicu i vojni aerodrom Batajnica. Te noći jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje. Tačno 19 zemalja sveta, sa ekonomskim potencijalom 600 puta većim od tadašnje SRJ, „opravdavalo“ je bombardovanje „sprečavanjem humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji“ i rušenjem režima Slobodana Miloševića.
Napadi na našu zemlju kretali su sa brodova u Jadranu i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Međutim, u pojedinim operacijama učestvovali su i strateški operateri koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa čak i iz Sjedinjenih Američkih Država. Bio je ovo poslednji veliki međunarodni sukob u poslednjem najkrvavijem stoleću. Takođe, bilo je to prvi put u 50 godina postojanja NATO da je on krenuo u rat, prvi put da je jedna koalicija zemalja napala neki režim...
Bombardovanje SRJ završeno je 10. juna iste godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum. Ovim sporazumom dogovoreno je povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih trupa (KFOR). Sada, 11 godina posle bombardovanja, Kosovo je etnički gotovo očišćeno od Srba, a 17. februara 2008. godine proglašena je jednostrana nezavisnost južne srpske pokrajine.
Tokom 78 dana, u napadima je, po procenama, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. Jugoslovenski komitet Crvenog krsta objavio je da je među stradalima bilo 79 dece. Među najmlađim stradalima bio je dvogodišnji Marko Simić i trogodišnja Milica Rakić.
Teško su razoreni infrastruktura, privredni objekti, škole, mostovi, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. Grupa ekonomista G 17 plus štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

SEĆANJA
PATRIJARH Irinej služiće u podne, u Hramu svetog Marka u Beogradu, parastos stradalim braniocima otadžbine i svim nevino stradalim u NATO agresiji na Srbiju i Crnu Goru.
U isto vreme oglasiće se sirene koje će emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti, a u većini gradova Srbije polagaće se venci i odavati počast žrtvama.
U severnom delu Kosovske Mitrovice biće održan veliki protestni miting koji će organizovati predstavnici opština sa severa Kosmeta, kosovskomitrovačkog upravnog okruga i Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta.

BROJKE I POSLEDICE
Tokom 78 dana bombardovanja, zabeležena su 58.574 naleta NATO aviona, a 50.000 razornih projektila palo je na Srbiju i Crnu Goru. Više od 25.000 tona eksploziva izručeno je na SRJ. Bombe avijacije NATO srušile su oko 60 mostova. Uništeno je 300 fabrika, 190 škola, a 20 bolnica širom Srbije pretrpelo je oštećenja.
Kada se sve završilo, 280.000 Srba, posle dolaska NATO, napustilo je pokrajinu, a 800.000 Albanaca naselilo je Kosovo i Metohiju.

78 DANA PAKLA
* 24. mart Počelo bombardovanje;
* 27. mart PVO oborila „nevidljivog“ bombardera F117, kod Rume;
* 1. april Srušen Petrovaradinski most u Novom Sadu;
* 12. april Bombardovan putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Poginulo desetoro ljudi;
* 14. april Četiri puta granatirana kolona izbeglica kod sela Madan, 70 ljudi poginulo, a 100 ranjeno;
* 17. april Bombardovan aerodrom Batajnica, od gelera stradala trogodišnja Milica Rakić;
* 23. april Bombardovana zgrada RTS-a, poginulo 16 radnika;
* 27. april U bombardovanju Surdulice, poginulo više od 20 civila, među njima i 12 dece, a više od 150 je povređeno;
* 7. maj Niš je zasut kasetnim bombama, 17 civila ubijeno;
* 8. maj Troje poginulih u bombardovanju kineske ambasade u Beogradu;
* 12. maj Pogođen KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu, poginulo troje bolesnika i jedan radnik, a ranjeno više pacijenata;
* 9. jun U Kumanovu potpisan Vojno-tehnički sporazum,
* 10. jun Usvojena Rezolucija 1244 SB UN