PLASTIKA je globalni problem, ali i mogućnost. Ako se princip cirkularne ekonomije primeni na nju, plastika bi mogla postati sopstveno rešenje. Ukoliko bi, veruju stručnjaci, zakonske mere uslovile reciklažu ili ponovnu upotrebu, uz održive inovacije i tehnološki napredak, potražnja izvorne plastike drastično bi se smanjila. Evropska regulativa, a za njom bi uskoro mogla i srpska, ide u tom pravcu.

Evropska strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji uz prateći dokument doneta je početkom prošle godine. U skladu sa planovima ove strategije, do 2030. godine sva će plastična ambalaža na tržištu EU biti prikladna za recikliranje, potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu će se smanjiti, a upotreba mikroplastike biće ograničena.

U Republici Srbiji godišnje nastaje oko 100.000 tona plastičnog ambalažnog otpada, od čega se reciklira 27 odsto. Stopa spaljivanja sa energetskim iskorišćenjem veoma je niska i iznosi 11 odsto, dok se na deponije odlaže ili ispušta u životnu sredinu 62 odsto.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2017. preuzeto je 182.400 tona ambalažnog otpada. Pri tome je preuzeto oko 36.000 tona plastičnog ambalažnog otpada. PET je primer plastike koja se može odlično reciklirati. Pa ipak, u Srbiji, prema podacima domaćih reciklera, PET se prerađuje samo do toplo opranih ljuspica koje se skoro potpuno izvoze. U Republici Srbiji ne postoji sistem reciklaže PET-a poznat kao sistem "od boce do boce" gde bi se PET reciklirao u "zatvorenoj petlji" i ponovo koristio za izradu boca.

Velike količine plastičnog otpada svake godine unose se u mora i okeane. Procena je da se iz EU godišnje u mora ispusti 150.000 do 500.000 tona plastičnog otpada. To je relativno mali udeo u odnosu na globalni plastični otpad koji završava u morima i okeanima u količini od pet do 13 miliona tona godišnje.

PROČITAJTE JOŠ - Drugi život sirovina

- Važnost plastike za ekonomiju i društvo ne sme se potceniti, ali je takođe važno imati u vidu i ekološke aspekte - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS. - Porastom korišćenja plastičnih proizvoda koji imaju kratak upotrebni vek, povećavaju se količine odbačenog plastičnog otpada. Ovi su proizvodi jeftini, teško se mogu reciklirati i neekonomični su za sakupljanje i reciklažu. Zato i završavaju na deponijama ili se odbacuju u životnu sredinu. Republika Srbija nema izlaz na more, ali plastični otpad, kao i druge vrste otpada, stiže vodotocima. Morski otpad prekogranične je prirode i priznat je kao rastući globalni problem. Iz tog razloga bitan je doprinos svake države za sprečavanje ispuštanja plastičnog otpada u životnu sredinu. Ako upravljanje otpadom nije optimalno, čak i sakupljeni plastični otpad može završiti u životnoj sredini.


Na inicijativu Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda formirana je radna grupa koja je izradila Nacrt strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine. Zadatak je bio da se kreira plan upravljanja plastikom i to kroz definisanje najvažnijih faktora na nacionalnom nivou. Naš planski dokument poštuje evrospku direktivu i planira da probleme rešavamo na isti način. S obzirom na to da Srbija nije član EU, fleksibilno je ostavljena mogućnost izbora datuma početka primene mera.

Na sednici Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda zakazanoj za 4. septembar, u prostorijama Privredne komore Srbije, organizovaće se javna debata. Pozvani su svi proizvođači i prerađivači plastike, reciklažna industrija, veliki trgovinski lanci, proizvođači hrane i pića koji koriste ambalažu od plastike, i institucije... Tokom septembra javne rasprave biće sprovedene i kroz široku mrežu regionalnih privrednih komora PKS kako bi što veći broj aktera iskazao svoj stav.

- Strateški planski dokumenti u vezi sa upravljanjem plastikom u cirkularnoj ekonomiji nisu postojali u Republici Srbiji, a našoj državi je neophodna strateška vizija kojom se utvrđuje kako bi cirkularna ekonomija u području plastike mogla da izgleda do 2030. godine - kaže Stevanović. - Promovišu se ulaganja u inovativna rešenja i današnji izazovi pretvaraju u prilike s ciljem uspešnije i održivije domaće privrede. Strategijom treba osigurati da način upravljanja plastikom omogući zaštitu životne sredine i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Srbije kako bi se izbegle prepreke u trgovini i ometanja i ograničenja tržišnog takmičenja u EU i trećim zemljama.

U ovom procesu izvršena je sveobuhvatna analiza dosadašnjeg stanja kod upravljanja plastikom u Srbiji, sa aspekta ključnih izazova i identifikovanja problema (uzroka i posledica) i definisani su ciljevi u skladu sa prepoznatim potrebama, kao što su i za svaki specifični cilj određene adekvatne mere i rokovi.


Globalna proizvodnja plastike iznosila je 2017. godine 348 miliona tona, od čega se u 28 država članica Evropske unije, uključujući Norvešku i Švajcarsku proizvelo 64,4 miliona tona. To čini 18,5 odsto svetske proizvodnje. Ukupna potražnja plastike u EU iznosila je 51,2 miliona tona. Ambalaža je najveći sektor potrošnje plastike u EU sa udelom od oko 40 odsto, nakon čega slede građevinarstvo, automobilska industrija, elektronika i elektro-industrija, roba široke potrošnje i proizvodi za sport i rekreaciju, poljoprivreda i ostalo.

STRATEGIJA ZA ZBRINjAVANjE

NEKI plastični proizvodi imaju upotrebni vek kraći od jedne godine, neki do 15 godina, dok su neki u upotrebi 50 godina ili više, poput cevi - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS. - EU je decenijama izvozila plastični otpad, posebno u Kinu, čime je došlo do stagnacije u razvoju reciklažnih kapaciteta. Situacija se naglo izmenila početkom prošle godine kada je Kina uvela potpunu zabranu uvoza za više kategorija plastičnog otpada. Reakcija EU bio je pokušaj da milione tona svog otpada plasira na druga tržišta Jugoistočne Azije, ali su uskoro zemlje ovog regiona uvele zabrane uvoza plastičnog otpada. Time se u EU pojavio veliki problem zbrinjavanja novonastalog otpada, a prva posledica bilo je donošenje EU Strategije za plastiku u cirkularnoj ekonomiji i snažno propagiranje reciklaže plastičnog otpada u narednom periodu.