Iz dana u dan stižu sve jasnije i konkretnije potvrde o nečemu što odavno znamo, da se protiv Srbije vodi specijalni rat. Nedavno su neki srpski mediji obelodanili informacije, za koje tvrde da su iz obaveštajnih izvora, o tome da je Zapad pokrenuo operaciju „Omča“ u kojoj je razrađen plan za slom Srbije.

PRESUDNA FAZA Ako je informacija tačna, imamo razloga za zabrinutost jer bi „Omča“ mogla da bude neka završna, presudna faza u dugotrajnom prljavom nastupu prema Srbiji i njenim interesima. I sam naziv operacije je svojevrsna pretnja jer oslikava prave namere vodećih država NATO i njihovih obaveštajnih službi. Možemo sada analizirati neuobičajene stvari u svemu tome, od toga kako je moguće da se superaktuelne informacije tog nivoa tajnosti nađu u srpskim dnevnim novinama, pa do toga zašto se već u tajnom nazivu operacije, koji i jeste tajni zato da bi sakrio prave namere, potpuno razotkriva suština plana. I baš ta simbolika koja se provlači kroz naziv operacije najviše zabrinjava.


Jer, ideja je zločinačka – uništiti, udaviti. Možemo posumnjati u istinitost informacije, i da je neko namerno plasirao dezinformaciju u cilju zastrašivanja srpskog naroda i/ili srpskog rukovodstva, međutim, praksa i aktuelna dešavanja jasno govore da „Omča“ stvarno postoji i da je nedavno pokrenuta.


PERSONALNA KOMPROMITACIJA Ovom operacijom daleko ozbiljnije se kreće u personalne napade na pažljivo odabrane političke ličnosti, čija bi kompromitacija oslabila rejting predsednika Aleksandra Vučića. Na primer, već danima je udarna vest u medijima koje kontroliše Zapad, a kojih nije malo, nužnost preispitivanja fakultetske diplome ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.


Pored toga, u planu je još intenzivnije fabrikovanje bombastičnih afera vezanih za članove porodice predsednika Vučića, jer je procenjeno da to ostavlja jak psihološki efekat na njega i ometa njegovo fokusiranje na druge važne stvari. Ovaj „bočni udar“ trebalo bi da izazove raskol i sukobe u državnoj političkoj garnituri i u vrhu SNS, kako bi se izazvale nove političke turbulencije koje bi zbunile javnost i tako otvorile veći prostor za promociju prozapadnih političkih ideja.


KO ZATEŽE? „Omču“ su već počele da zatežu vlade i obaveštajne službe vodećih država NATO, uz jak oslonac na vlade i obaveštajne službe država u našem okruženju. Neke promene u ponašanju naših komšija jasno se vide i svedoče o tome da „Omča“ stvarno postoji i da je nedavno pokrenuta.


Hrvatsku, Albaniju i lažnu državu Kosovo u tom smislu ne treba ni spominjati jer tamo ništa što bi se desilo protiv Srba i Srbije nije iznenađenje.
Pored njih i Crna Gora je, očito po nalogu sa Zapada, uspela da osmisli novu žestoku provokaciju Srbije, napadom na SPC i njenu imovinu, zbog čega čak preti i opasnost od fizičkog sukoba između vlasti i naroda koji brani svoju crkvu.


Neka od najvećih neprijatnih iznenađenja koja nesumnjivo imaju veze sa „Omčom“ jesu uključivanje nekih država u ovu prljavu operaciju sa kojima smo bili u korektnim i prijateljskim odnosima iako su članice NATO pakta. Neprijatnost je tim veća što su nas bar do sada one deklarativno podržavale i nisu se mešale u našu unutrašnju i spoljnu politiku. U želji da pojačaju intenzitet delovanja, zapadni planeri su i njima dali direktive kako da ometaju i provociraju Srbiju. U tom smislu iznenadila nas je nedavna izjava bugarskog premijera Bojka Borisova o nezavisnosti Kosova. Ne treba se zanositi da je to bilo slučajno i da je neprijatna situacija prevaziđena jer nas je nakon toga „iznenadila“ i druga neprijatnost. Od pre dva meseca bugarska obaveštajna služba uključila se u zajednički podrivački rad protiv Srbije, a to je otprilike period kada je aktivirana operacija „Omča“. Njihovi operativci deluju zajedno sa obaveštajcima Makedonije, Albanije i Nemačke iz centra u Skoplju, koji je najverovatnije formirala CIA, a koji je maskiran u okviru predstavništva za prodaju automobila.


Još više nas je iznenadila Rumunija sa kojom baš nikada nismo imali nesporazuma niti problema. Sada ne dozvoljavaju da se naši modernizovani tenkovi T-72 i transporteri, koje nam je donirala Rusija, dopreme Dunavom.


Nije stvar samo u tim konkretnim provokacijama, nego se šalje jasna poruka Srbiji da operacija „Omča“ neće dozvoliti dobre odnose ni sa jednom državom u okruženju. I još gora poruka je da nam se može preseći i onemogućiti svaka vrsta pomoći od Rusije i drugih prijatelja u trenutku kada nam bude najpotrebnija. Cilj je da se Srbija pokoleba na svom putu i prihvati potčinjavanje i predaju kao najbolje rešenje.


Od pokretanja operacije „Omča“ evidentne su promene odnosa prema Srbiji i nekih „prijatelja“ Srbije iz institucija EU. Komemoracija u Srebrenici bila je dobra prilika da se napadne i lažno optuži Srbija. Tako su Federika Mogerini i Johanes Han žestoko napali Srbiju izjavama da se „mora okončati negiranje genocida“. Iz toga se može naslutiti nova vrsta pritiska i uslovljavanja prema Srbiji – da prizna genocid koji nije počinjen.


ŠIRENjE LEPEZE NAPADA Ako se aktiviranjem operacije „Omča“ ulazi u završnu fazu specijalnog rata, onda će se udari na Srbiju sigurno pojačati i drugim, drastičnijim i opasnijim metodama. Na primer, videli smo u kojoj meri se protiv Srbije i njenog rukovodstva zloupotrebljava samo jedan slučaj prljave akcije podmetanja političkog ubistva (ubistvo Olivera Ivanovića). Možemo pretpostaviti kako bi to izgledalo ako strane obaveštajne službe uspeju da izvedu više sličnih podmetanja istovremeno, pogotovo ako se to događa na prostoru u nadležnosti srpske policije.


Naravno da strane obaveštajne službe neće odustati od ove metode, zato što se montirana politička ubistva mogu propagandno i politički eksploatisati odmah, dok je za istragu uvek potrebno vreme i nikada nije sigurno da li će se utvrditi prava istina. Pogotovo što će naručioci i izvršioci preduzeti sve da se prava istina nikada ne otkrije.


Ako se upitamo ko bi mogao biti meta, logično je da to bude neko od opozicionih lidera, možda čak i neko od onih koji su pod kontrolom Zapada. Sa stanovišta vođenja specijalnog rata, najefektnije bi bilo ukloniti nekoga ko trenutno najviše napada aktuelnu vlast. Nekoga ko bi više koristio mrtav, kao „politička žrtva režima“, nego kao neuspešan opozicionar bez podrške naroda. Oni koji su se upustili u prljave igre sa zapadnim obaveštajnim službama nisu ni svesni u kolikoj su opasnosti da stradaju od prljave mašinerije za koju rade i za koju veruju da im koristi.


Pročitajte još: NATO 1999. EKSPERIMENTISAO NAD NAMA: Srbi 1999. ubijani i klimatskim oružjem


EKONOMSKA ZAMKA U ovoj fazi specijalnog rata, pogotovo ako je tretiraju kao završnu i presudnu, realno je očekivati svaku vrstu ekonomskog ometanja, pa i neku vrstu ekonomskih sankcija. Neka vrsta ekonomskog pritiska i iscrpljivanja uvedena je preko prištinskog rukovodstva i famoznih taksi na robu iz Srbije. Naravno da su idejni tvorci ovih taksi američki stratezi specijalnog rata, a sve priče o samovolji i neposlušnosti albanskih lidera su netačne i smešne. Amerikancima ne smeta što ceo svet zna istinu u vezi sa ovom podvalom, jer i žele da svi shvate kako bez njihovog posredovanja nema rešenja za probleme na Kosmetu. Takse i svi ostali problemi koji iz njih proizlaze služe da bi Srbija prihvatila njihovo posredovanje bez Rusije i Kine. Realno je očekivati i druge vrste ekonomskog pritiska, jer uspešan razvoj Srbije umanjuje efekte specijalnog rata. Ekonomska uslovljavanja sasvim su moguća preko institucija EU. Takvi pokušaji već postoje kroz kvote za uvoz čelika.


Srbija pokazuje otpornost prema zamkama koje joj se nameću specijalnim akcijama i u stanju je da mnoge prljave namere unapred prozre. Na primer, svi su očekivali brze i i stroge kontramere prema Prištini zbog pomenutih taksi. Da je Srbija to uradila prema njoj bi sigurno bile primenjene ozbiljne mere zbog kršenja ugovora o međunarodnoj trgovini CEFTA. Postalo bi važno ono što je uradila Srbija kao ozbiljna država, a ne ono što radi nepriznata i lažna država Kosovo. Takvi potezi Srbije se čekaju i provociraju, kako bi se prema njoj uvele ozbiljne ekonomske sankcije, kao prema Rusiji.


USPEŠNO SUPROTSTAVLjANjE Nakon pokretanja operacije „Omča“ postaje jasno da Zapad neće ostaviti Srbiju na miru i da traži nove načine da promeni njenu političku orijentaciju. Sve priče o tolerantnom odnosu prema srpskoj politici su obične diplomatske podvale i drske laži.


Zapadne sile, pre svega SAD i Velika Britanija, nastaviće podrivanje i „davljenje“ Srbije metodama specijalnog rata jer je on postao pouzdanije i jeftinije sredstvo za ostvarenje dominacije od klasične vojne intervencije – agresije. Mogućnosti su neograničene jer sve može da se zloupotrebi i sve može da se upotrebi kao „municija“ u specijalnom ratu.


Danas se zna da se specijalnim ratom ne mogu pobediti velike i moćne države poput Rusije i Kine. Svi su izvukli pouke iz hladnoratovskog obračuna, tako da se veoma uspešno brane i razotkrivaju kokretne specijalne akcije. Međutim, Srbija je prva među malim državama koja se veoma uspešno suprotstavlja ovakvim napadima. To jeste veliki uspeh, pre svega obaveštajno-bezbednosnih agencija koja uspevaju da na vreme prepoznaju i raskrinkaju prljave tajne operacije i na vreme upozore naše građane kako ne bi naseli na razna podmetanja i medijsku propagandu. Uspeh je tim veći što u Srbiji nesmetano deluju brojni medija koje u potpunosti kontrolišu američke obaveštajne službe. Neki od poznatih i moćnih zapadnih diplomata i obaveštajaca „slučajno“ su pokrenuli „biznis“ baš u oblasti medija i kablovskih operatera u Srbiji. Tako danas imamo neverovatnu svakodnevnu pojavu da se preko njihovih medija, uz pomoć domaće agenture, najcrnje stvari o Srbiji govore Srbi – da smo genocidni, da smo krivi za ratove, da i danas ugrožavamo druge, a da naše zle namere može da obuzda samo Zapad i NATO.


Odluka da se ide do kraja u slamanju Srbije specijalnim ratom nikako ne znači da konvencionalnih sukoba neće biti. Ne treba zaboraviti da su ograničena konvencionalna dejstva sastavni deo planiranja operacija, s tim da će ono što su za njih ograničena konvencionalna dejstva, za nas biti pravi rat ako do toga dođe. Dodatno zabrinjava bombastična informacija da predstoji „rat“ Putina i Trampa za Srbiju. To nije ništa novo. Zna se da Zapad želi da nas potpuno potčini i uništi našu odbrambenu sposobnost, a Rusija nam pomaže da ojačamo i sačuvamo nezavisnost i vojnu neutralnost. Nema više dilema oko toga ko nam je prijatelj a ko nije, nego je stvar u tome da se što bolje organizujemo kako bi lakše izdržali predstojeće napade, specijalne i, eventualno, one druge.


Autor: Ljuban Karan