OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

DVADESET godina posle rata na Kosovu, sto hiljada pravoslavnih Srba živi i dalje u bivšoj pokrajini koja je jednostrano proglasila nezavisnost 2008. godine, kao ugrožena manjina na teritoriji nastanjenoj sa dva miliona Albanaca muslimana i kojom rukovodi vlada koja ih tretira kao građane drugog reda. Ipak, oni odolevaju.

Tim rečima, u tekstu na 11 strana, uz dvadesetak fotografija, pod naslovom "Srbi pružaju otpor", poznati francuski nedeljenik "Figaro magazin" piše o teškom životu Srba na Kosovu i Metohiji. U tekstu se tako ističe da je posle 78 dana bombardovanja pre dve decenije od strane međunarodne koalicije, uključujući i Francusku, bez mandata UN 1999. godine, Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008.

- Bolnu godišnjicu prištinske vlasti su obeležile na svoj način, u najmanju ruku brutalan i direktan - piše list, ističući policijsku operaciju od 28. maja na severu većinski nastanjenom Srbima.

Navodi se da je bilo otpora, barikada, sukoba, pucanja.

- Zvanično, reč je o rasturanju mreže korupcije i šverca. Ovaj motiv zasmejava poznavaoce prilika na Kosovu, centru sve moguće i nemoguće trgovine i svih zamislivih zala, od trgovine ženama, do ukradenih vozila preko droge i, čak, ljudskim organima! - ističe autor teksta, naglašavajući da sve, zapravo, ukazuje na provokaciju.

Autor objašnjava postojanje ovih zločina u koje su umešani najviši rukovodioci s Kosova čije su žrtve bili Srbi i o čemu je izveštaj napisao Dik Marti u Savetu Evrope.

- Za sto hiljada Srba koji žive na Kosovu, hrišćansku manjinu među 95 odsto albanskih muslimana, ovaj upad policije je jedna od mnogobrojnih peripetija tragične istorije - navodi "Figaro magazin", ističući da je od 1999. godine 250.000 Srba moralo da napusti ognjišta.

U tekstu se naglašava da najistrajniji ostaju, jer je Kosovo i Metohija duhovna i kulturna kolevka Srbije, gde je podignuto 1.500 pravoslavnih crkava i manastira još u srednjem veku, od kojih su neki biseri vizantijske arhitekture.

- Oni su tu da svedoče - piše u tekstu, uz napomenu da zbog toga ne čudi što ih kosovski ekstremisti prioritetno uzimaju za cilj.

PROČITAJTE I: UKINUTI TAKSE, POKRENUTI DIJALOG: Palmer pozvao Beograd i Prištinu da se vrate za pregovarački sto

Preneto je i svedočenje oca Andreja iz Prizrena, koji govori o rušenjima, ali i obnavljanju crkve u "srpskom Jerusalimu", na Kosovu, gde je u 15. veku bilo dva odsto Albanaca, a danas ih ima 90 odsto.

- To je, jednostavno, etničko čišćenje na duge staze - ističe otac Andrej.

Situaciju u tekstu opisuju kao borbu Davida protiv Golijata, uz isticanje da se u ovom delu Balkana, koji je bio odbrana hrišćanske Evrope spram Visoke porte, zna vrednost simbola.

"Figaro magazin" piše i o uništenim grobljima, nekažnjenim provokacijama, krađama, trovanjima stoke. Tu je i priča o ocu Nenadu u južnoj Mitrovici, koji ovde živi sa suprugom i četiri sina, okružen sa sto hiljada Albanaca, ali koji svake nedelje drži službu. Navodi se i da je teniser Novak Đoković darivao 100.000 evra manastiru Gračanica da bi crkva povratila svoje zemljište.


Potpisi uz fotografije govore o Srbiji koja nije zaboravila Kosovo i dolasku parova iz Beograda na venčanje u manastir Gračanicu, o vaskršnjoj službi u manastiru Dečani i vernicima koji ljube ikonu ili o muralu u čast vojnika iz 1999. u Severnoj Mitrovici. Ističe se da su manastir Dečani kosovski ekstremisti više puta napadali i da je dalje pod zaštitom Kfora.

- Dečani, tokom vaskršnjeg bdenja, kao svetlost u srpskoj noći - piše ispod jedne fotografije.

Ove slike pokazuju, s opisom na francuskom jeziku, da je pravoslavna vera takođe način da se pruži otpor u muslimanskom okruženju, kao i da je u Prizrenu po popisu iz 1999. godine bilo 12.000 Srba, a da ih danas ima svega 80, uključujući i polaznike jednog seminara.

Vide se srpske zastave u Severnoj Mitrovici, ali i bodljikava žica oko Crkve Presvete Bogorodice u Prizrenu, oskrnavljene 2004. godine.

Na fotografijama je i Branko, koji u selu Novake kod Prizrena živi u potpunoj izolaciji, okružen ruševinama i grafitima ispisanih u slavu OVK. Autor objašnjava da se radi o terorističkoj, separatističkoj i antisrpskoj organizaciji koju je NATO podržavao 1999. Tu je i slika s groblja u Orahovcu.

- Aparthejd? Diskriminacija? Segregacija? U svakom slučaju, međunarodna zajednica, koja tako zdušno brani ljudska prava, nije našla za shodno da koristi ove izraze da ne bi prekoravala Prištinu - piše "Figaro magazin".

Ističe se da, i pored svega, niko osim Rusije ne brani Srbe.

- Ohrabrena ovim nekažnjavanjem i znajući da je podršavaju SAD i EU, kosovska vlada je podigla pritisak. Konfrontacija sa Beogradom je počela uvođenjem taksa od 100 odsto na proizvode koji se uvoze iz Srbije, što je udvostručilo cene na Kosovu, naročito za lekove, nastavila se brisanjem granica između Albanije i Kosova 1. januara 2019, a kulminirala je odlukom da se stvori profesionalna vojska od 5.000 ljudi - zaključuje "Figaro magazin" uz isticanje da su Srbi taoci demonstracije sile koja ne nagoveštava ništa dobro.


POZIV ZA DONACIJU PREKO CELE STRANE

NAVODI se da se život Srba odvija oko religijskih proslava i crkve, za one koji su se odlučili da ostanu na Kosovu. U posebnom odeljku je objavljen i tekst o humanitarnom radniku Arnou Gujonu, koji ističe da je Srbima na Kosovu potrebna podrška, a kome su prištinske vlasti zabranile ulazak na KiM. Istovremeno je preko cele strane objavljen poziv za donaciju za zaštitu i obnovu 150 crkava i manastira uništenih na Kosovu u poslednjih 20 godina.

POGROM 2004.

LIST piše da se oni koji su ostali, uglavnom najsiromašniji i najstariji, grupišu u enklavama i nikada nisu u zaklonu od eskalacije nasilja. Ističe se u tom smislu pogrom Srba 2004, sa 19 mrtvih, 600 povređenih, 4.000 izbeglica i 35 uništenih verskih objekata u roku od 24 sata.