PRIŠTINA ne traži ubice Olivera Ivanovića, napadi na Srbe na Kosovu ne prestaju, a samo u prvih sedam meseci prošle godine registrovano je 100 incidenata u kojima su mete bili naši sunarodnici u južnoj pokrajini. Korupcija na KiM cveta, a albanski lideri ne čine ništa da omoguće povratak raseljenih.

Ovo su samo neke od alarmantnih ocena iz izveštaja o stanju ljudskih prava na Kosovu u 2018, koji je u sredu u Stejt departmentu predstavio američki državni sekretar Majk Pompeo.

U dokumentu se navodi da su najveći problemi napadi na etničke manjine, uključujući i one koje čine snage bezbednosti kosovskih Albanaca, zatim endemska korupcija u redovima vlade, kao i pretnje i napadi na novinare.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je izveštaj Stejt departmenta još jedna potvrda da je na Kosovu stvorena "toksična atmosfera":

- Očigledno je da Priština ne želi dijalog, što se vidi i u tome da je na čelo pregovaračkog tima postavljen Fatmir Ljimaj, koji je ubio desetine civila. A usvojena platforma Prištine predstavlja poslednji ekser u mrtvački kovčeg dijaloga s Beogradom, to je veoma ozbiljan napad na budućnost Srba i Albanaca - istakao je Đurić za TV Pink.

Pročitajte još - I EVROPA KONAČNO UVIDELA: Nema rešenja za Kosovo bez Rusije i Kine

I zamenik premijera i ministar za zajednice i povratak u ostavci privremenih institucija u Prištini Dalibor Jevtić naglašava da je dokument Stejt departmenta konačno ukazao na probleme sa kojima se Srbi suočavaju:

- Nadam se da će taj izveštaj uticati na delovanje i predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu da po ovim pitanjima urade više.

Oglasio se i američki ambasador u Prištini Filip Kosnet, koji je na svom tviter-nalogu, između ostalog, napisao da "Kosovo nastavlja da stagnira u borbi protiv korupcije, napada na novinare, deportacije stranih državljana suprotno propisima, i nasilju nad manjinama".

U izveštaju se, između ostalog, ukazuje da je prošla godina od ubistva Olivera Ivanovića, a da nije identifikovan nijedan osumnjičeni za taj zločin. Navodi se i da je proces povratka raseljenih Srba otežan zbog bezbednosnih incidenata, kao i nespremnosti lokalnih zajednica da prihvate povratnike. Uprkos zvaničnim pozivima na povratak raseljenih lica, vlast u Prištini nije preduzela korake da eliminiše prepreke njihovom povratku, kao što je, između ostalog povratak imovine.

Izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu Stejt department radi svake godine od 1977, a obuhvata oko 200 država i teritorija.

BEOGRADU ZAMERKE ZBOG BRAĆE BITIĆI

U IZVEŠTAJU o stanju ljudskih prava u Srbiji posebno se ističe "slučaj Bitići", odnosno da tu nije učinjen značajan napredak. Kao problemi se navode i korupcija, koja u nekim slučajevima uključuje visoke zvaničnike, nasilje nad novinarima, kao i nasilni akti prema predstavnicima LGBT zajednice.