ZAINTERESOVANOST Srbije da kupi ruski vazdušni odbrambeni sistem kao i za otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera, kako veruju analitičari, ravno je otvaranju ruske vojne baze na srpskoj teritoriji.

PROČITAJTE JOŠ: Amerikanci "lome" Britance i Nemce?

Ovo je samo jedan od zaključaka do kojih je nedavno došla Kongresna istraživačka služba u Americi. To telo isključivo radi za zakonodavni organ SAD, pružajući analize komitetima i članovima oba doma, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.

PROČITAJTE JOŠ: Palmer: Dati prostor za dogovor, za nešto što može da se "proda"

U tom analitičkom tekstu baca se svetlo na odnose Amerike i Srbije, razmatra uloga naše države na Zapadnom Balkanu, njeni pregovori sa EU, ali su u posebnom fokusu relacije Beograda i Moskve. Poseban akcenat dat je radu ruskog centra u Nišu i podršci Kremlja, kako se navodi, "promoskovskim partijama u Srbiji".

- Ovo bi mogle da budu teme od interesa za Kongres, s obzirom na to da se Srbija prepoznaje kao važan politički i ekonomski faktor u celokupnoj budućnosti Zapadnog Balkana, kao i zbog činjenice da su joj SAD obezbedile pomoć u značajnom iznosu. Kongres će verovatno ostati zainteresovan za razvoj srpsko-kosovskih odnosa, koji bi mogli da nastave da ograničavaju blisku saradnju SAD i Beograda - navodi se u tekstu.

Veliko interesovanje istraživačkog tima privlači vojna saradnja naše države sa Rusima. Primetna je briga posle kupovine "migova" iz Rusije i najavljenog dolaska još 30 oklopnih vozila, da će to učvrstiti veze između dve zemlje, ali se u tom kontekstu posmatra i naš region. Naročito ih "bode" najavljeno otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera u Zavodu "Moma Stanojlović".

- Sve u svemu, sporazum o kupovini oružja sa Rusijom može da poveća tenzije sa susednim državama, posebno sa Hrvatskom i Kosovom i da pokrene trku u naoružanju u regionu.


U pomenutom dokumentu daje se presek odnosa SAD i Srbije za koje se konstatuje da su povremeno bili "klimavi" zbog američkih intervencija u sukobima u Bosni i Hercegovini i na KiM i priznanja nezavisnosti Kosova. Ipak, kako se navodi, izgleda da su se ti odnosi poboljšali i da danas izgledaju "srdačno".

Što se tiče političkih kretanja u Srbiji navodi se da i dalje "traju tenzije" između onih koji favorizuju preorijentaciju Srbije prema Zapadu, uključujući članstvo u EU i nacionalističkih snaga, koje predvodi ultranacionalistička SRS, i koje se protive zapadnoj orijentaciji i izražavaju želju da ostanu bliski Rusiji.

U delu koji se odnosi na Kosovo podseća se da Srbija nastavlja da isplaćuje blizu 900 miliona spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu, kao i EBRD-u, "jer se bivša pokrajina smatra delom teritorije Srbije", a dugovi su nastali između 1970. i 1990:

- Iako kosovska vlada nije u iluziji da će Vučić priznati nezavisnost Kosova, ipak se nada da će on možda biti spreman da napravi neku koncesiju. Ideja nekih posmatrača bila je da će Beograd naći način da "normalizuje" odnose sa Prištinom, bez izričitog priznavanja Kosova, a što će omogućiti Kosovu da se pridruži, na primer, Unesku.

U dokumentu se navodi i da se tokom leta ove godine pojavila ideja o regulisanju granice između Kosova i Srbije.

- Između 2001. i 2017, SAD su obezbedile oko 800 miliona dolara pomoći Srbiji za podsticanje ekonomskog rasta, jačanje pravosudnog sistema i promovisanje dobrog upravljanja. Uprkos neslaganjima oko nezavisnosti Kosova i, prema uverenju Vašingtona, mešovitih poruka Srbije oko njenih odnosa sa Moskvom, SAD i dalje podržavaju napore Srbije da se pridruži EU.

U tekstu se još navodi i to da mnogi posmatrači prilika u našem regionu smatraju da SAD treba da ožive svoju nekadašnju strategiju aktivnog angažovanja na Zapadnom Balkanu, posebno u odnosima sa Srbijom.

REMONT ZA Mi-17

INICIJATIVA da Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" postane regionalni centar za remont ruskih helikoptera stara je nekoliko godina i više puta je bila tema razgovora predstavnika Srbije i Rusije. Delegacija kompanije "Ruski helikopteri" 2016. godine bila je u poseti "Momi" i tada je zaključeno da ova ustanova ima kapacitete, ali ne i tehnologiju za ovu vrstu posla.

Ideja koja se tada čula bila je da se u saradnji sa Rusima modernizuje jedan pogon koji bi mogao da servisira domaće helikoptere Mi-17. Od tada nikakav konkretan dogovor nije postignut.

PALMER: PROSTOR ZA FER SPORAZUM

SAD pokušavaju da Beogradu i Prištini daju prostora da postignu "najbolji mogući sporazum" za rešenje kosovskog pitanja - izjavio je Metju Palmer, visoki funkcioner Stejt departmenta, u intervjuu za "Juropijan vestern Balkans". On je dodao da bi lideri obe strane trebalo da to objasne narodu kako bi dobili neophodnu podršku za takav sporazum, a da SAD nisu strana u tim pregovorima već ohrabruju dve strane da postignu sporazum. Palmer je istakao i da je obaveza Beograda da postepeno uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU:

- Verujem da će, ako Priština i Beograd budu u mogućnosti da postignu sporazum, to smanjiti uticaj Moskve na Srbiju.