SETVA pšenice još nije gotova, a do sada je "zlatno" zrno posejano na više od 400.000 hektara. Kada bude bilo sve završeno, za nekih 15 dana, očekuje se da će pšenice biti na nekih 500.000 do 550.000 hektara, što je u proseku za našu zemlju. Stručnjaci kažu, da je to više nego dovoljno za naše potrebe, ali i da može biti i za izvoz.

Pročitajte još: Rastu prinosi žitarica, ali ne koristimo pun potencijal: Stručnjak otkriva kako mogu biti 20 odsto veći

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Udruženja "Žita Srbije", poslednjih desetak godina, pšenica se seje na između 550.000 i 650.000 hektara, a nijedna setva nije bila završena pre početka decembra. To znači, da ni ova neće biti ranije gotova.

- Pre sredine decembra nećemo sa sigurnošću znati koliko smo posejali pšenice - ispričao nam je Saković. - U ovom periodu nismo imali više ni prošle godine posejano. Podaci se menjaju iz dana u dan. Seje se još, ali očekujemo da će biti na nekih 550.000 hektara. Ovo će biti jedna prosečna i normalna setva. Svakako, do kraja ima još nekih 15 dana. Optimalni rokovi setve bili su isključivo za domaće sorte. Sada se seje mnogo više sorti pšenica, pa su i ti rokovi različiti. Dosta su se promenile i vremenske prilike. Poslednjih godina imamo jesen koja je duga i topla. U ovom trenutku ništa nije alarmantno, samo je pitanje kada će to biti gotovo.

Pročitajte još: Nastavlja se pad srpske prehrambene industrije: Kuga usporila izvoz mesa

Svake godine stručnjaci savetuju ratarima da seju sertifikovano seme pšenice, a ne ono koje nastaje u domaćoj radinosti, sa "tavana". Nekvalitetno zrno, koje ne može da izdrži sve vremenske uslove, na kraju završi kao stočna hrana. Ipak, pojedini ratari, ističu da im se zbog niske otkupne cene pšenice ne isplati da nabavljaju sertifikovano zrno.

IZVOZ ZAVISI OD GODINE

KAKO nam je ispričao Saković, pšenice će biti dovoljno za naše potrebe, a da li će je biti i za izvoz, to samo zavisi od godine kakva će biti.

- Iznad naših potreba će svakako biti - govori Saković. - Nama treba oko 1,5 miliona tona, a to rodi na nekih 350.000 hektara u lošijoj godini ili na oko 300.000 hektara kada je dobra godina. Sve što rodi više od toga ide u izvoz. O tome je, međutim, rano da se govori.