POTPISIVANjEM Sporazuma o zoni slobodne trgovine između naše zemlje i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) najavljeno za 25. oktobar, otvaraju nam se vrata tržišta od 180 miliona potrošača i bescarinski režim za 99 odsto proizvoda. Taj sporazum je, međutim, izazvao burne reakcije briselskih zvaničnika.


Mada istu vrstu ugovora imamo i sa članicama CEFTA i sa Turskom, od trenutka kada je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko krajem avgusta izjavio da je to "tek početak saradnje između dveju zemalja koje će jačati u budućnosti" i da Beograd vidi "kao kariku u odnosima Zapada i Rusije", stižu oštri tonovi da "potpis može da uspori evrointegracije".


Sagovornici "Novosti", profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističu da sporazum sa EAEU, čije su članice Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija daje izvanredne mogućnosti, posebno za poljoprivredno -prehrambene proizvode. Pitanje je, kako tvrdi profesor Ljubodrag Savić, koliko mi to možemo da iskoristimo.


Sličnu ocenu daje i profesor Predrag Bijelić koji naglašava da je izuzetno pozitivno što ugovor otvara novo veliko tržište za našu zemlju.


- Srbija ima pravo i slobodu da zaključuje sporazume sa kim god želi sve do ulaska u EU - objašnjava Bijelić. - Pritisci na našu zemlju su politički i oni sa aspekta međunarodne trgovine nemaju nikakvog opravdanja. Zašto Srbija ne bi iskoristila to tržište, mi nismo uveli sankcije Rusiji.

PROČITAJTE JOŠ: Evroazijska unija: Pada rampa Belorusije Srbiji?


Sporazum je, osim za srpske privrednike, koristan i za inostrane investitore, a činjenica da će i kineski vlasnici moći po povlašćenim uslovima da izvoze proizvode, takođe, izaziva neodobravanje Zapada.


-Sve je u redu kada Slovenci, čija je zemlja članica EU, koriste sporazum koji Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, na primer "Gorenje", a kada to hoće Kinezi, koji "postavljaju na noge" borski rudnik i smederevsku železaru, onda im to smeta - objašnjava profesor Savić. - Očigledno Zapad misli da je centar sveta i da svi moraju da se postroje i slušaju njihove naredbe, a sve to tvrdeći da je u interesu onih koje tuku batinama po turu.


U kojoj će meri Srbija iskoristiti potencijale sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom tek ćemo videti, dodaje on, jer je problem neizvesnost u našoj poljoprivreno - prehrambenoj proizvodnji, u jednom trenutku imamo višak proizvoda, u drugom manjak.


On navodi da treba imati u vidu i da dve trećine naše trgovine ide ka EU koja je najrazvijeniji deo sveta i da po tržišnom potencijalu, odnosno kupovnoj moći, nije uporedivo sa Evroazijskom unijom gde su ljudi znatno siromašniji.


- Međutim, trgovinska razmena sa EU se uglavnom odvija tako što odatle dolaze vlasnici i u Srbiji uz pomoć subvencija otvaraju fabrike, dovoze u našu zemlju polufabrikate, prave gotove proizvode i plasiraju, najvećim delom, opet na evropsko tržište, a šta mi od toga imamo, samo statistiku - kaže Savić.



JABUKE I ČARAPE


Na tržište zemalja Evroazaijske unije Srbija je najviše izvozila jabuke, hulahop čarape, gume za automobile, hartiju, karton, lekove, podne pokrivače, a uvozila naftu, gas, rude gvožđa i bakra, aluminijum.

BEZ POSEBNIH USLOVA


PROFESOR Ljudobrag Savić ističe za naš list da sporazum sa Evroazaijskom ekonomskom unijom nudi vrlo konkretne stvari bez posebenih uslova, dok "od EU ne stiže ništa opipljivo, već samo nada za članstvo koje je u ovom trenutku vrlo daleko".


- Srbija mora da bude mudra i da sledi interes naših građana i naše zemlje i ne haje mnogo što će EU da se duri - kaže Savić. - Glavni razlog prigovora je što EAEU predstavlja grupaciju koju okuplja Rusija. Nešto što može da donese korist sutra mora imati prednost u odnosu na nešto što je neizvesno.