I KADA bi cela Srbija proizvodila samo organsku hranu, ne bi bilo, kako stvari stoje, problema s njenim plasmanom, pre svega na inostrana tržišta - ovako konstantni rast izvoza organske hrane iz Srbije komentariše Branislav Gulan, agrarni analitičar i član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Za ovakav stav, kako kaže, ima dobre osnove, jer je vrednost izvezene organske hrane iz Srbije prošle godine dostigla 19,6 miliona evra.

Gulan takođe navodi kako se proizvodnjom organske hrane u Srbiji bavi tek oko 2.000 proizvođača, na nešto manje od 15.000 hektara oranica.

- Lako se može izračunati da je učešće organske proizvodnje u ukupnom zemljištu još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto, a najveće površine u ovoj vrsti proizvodnje u prošloj godini bile su pod žitaricama sa 32 odsto - precizira Gulan. - Pod voćem je bilo 22 odsto, a industrijskim biljem 20 odsto površina. Kada se poredi vrednost izvoza i obuhvaćene površine, jasno je kakve prednosti donosi organska proizvodnja. Samim tim i ne čudi što je interesovanje za ovu vrstu prozvodnje primetno veće iz godine u godinu.

Gulan takođe navodi kako se organski prozvodi najviše izvoze u zemlje EU, a gotovo celokupan izvoz čine smrznuto i sušeno voće, najviše maline.

- Najviše hrane izvezeno je u Nemačku i Holandiju, kao i SAD - naglašava Gulan. - Samim tim, smatram da je ovo šansa koja bi morala da se iskoristi.

I tržište Srbije se, kako kaže Gulan, budi kada su u pitanju organski proizvodi, i to do te mere da je u nekim marketima učešće organske hrane, među voćem i povrćem, stiglo i do četvrtine ukupne ponude.

SERTIFIKATI KAKO bi se započela organska proizvodnja, potrebno je da se zemljište na kojem se gaji sertifikuje, a taj proces traje od jedne do tri godine, koliko je potrebno da se ono “očisti”. Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za sertifikaciju organske proizvodnje u ovoj godini, a te delatnosti obavljaće “Organik kontrol sistem” iz Subotice i TMS CE, “Kontrol union Denjub”, “Ekokert Balkan”, Centar za ispitivanje namirnica i “Ekovivendi” iz Beograda.

- Organski proizvodi su, po pravilu, u Srbiji skuplji. Cene jesu veće, ali je i kvalitet dobar, i reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije - jasan je Gulan. - Upravo ova činjenica mnoge kupce opredeljuje za njihovu kupovinu, bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta veća. To je specifično tržište, gde je kvalitet ključ uspeha, i organska hrana bi mogla biti odlična prilika za našu zemlju.

Vladimir Vozar iz Kisača, pored Novog Sada, proizvođač organskog povrća u Srbiji, koji trenutno obrađuje 15 hektara zemljišta sertifikovanog za organsku proizvodnju, takođe potvrđuje kako interesovanje za njegove proizvode raste. Ipak, objašnjava, i pored toga se do sada nije upuštao u izvozne poslove.

- Imao sam ozbiljne ponude da izvozim, i to na različita tržišta, od Rusije, preko Nemačke, Austrije, do Švajcarske i Belgije - nabraja Vozar. - Poslednje ponude stigle su nam iz SAD i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i njih smo odbili, i to pre svega zbog toga što je procedura komplikovana - moramo da imamo posrednike, a to dovodi do nesigurnosti kod plaćanja. Imamo, takođe, stabilno tržište i dobre kupce u Srbiji, prema kojima imam obaveze, tako da nisam mogao da dopustim “izlet” u vode izvoza.

S druge strane, dodaje Vozar, količine robe u organskoj proizvodnji nisu velike, i tu se teško može govoriti o šleperima, kao što je to slučaj u klasičnoj. Ovde se gaji široka lepeza proizvoda, ali u relativno malim količinama, kako bi na taj način bile podmirene potrebe najrazličitijih kupaca.

- Za izvozne poslove morao bih da povećavam površine, a to podrazumeva veliko ulaganje, ali i veći broj radnika - objašnjava Vozar. - Problem je i angažovanje većeg broja radnika, pošto organska proizvodnja podrazumeva visok procenat ručnog rada. Kod nas je, međutim, i pored dobrih uslova, sve teže obezbediti dovoljan broj radnika.


ŠARGAREPA SVE TRAŽENIJA

VOZAR ističe kako je pored celog niza raznih salata, po kojima je poznat, paletu proizvoda proširio i sve traženijom šargarepom.

- Sa hektara dobijamo oko 20 tona šargarepe, što je, u odnosu na klasičnu proizvodnju, mala količina, ali, s druge strane, mora se imati u vidu da je ovo organski proizvod - jasan je Vozar. - Sada je, kao i ostale proizvode, plasiramo u najveće trgovačke lance u Srbiji, ali i pored toga imamo i tezge na dve pijace u Novom Sadu, sa kojih smo “ušli u posao” i upravo zbog toga ih i ne napuštamo.