ZA samo dva meseca trajanja školske godine, Ministarstvu prosvete prijavljeno je ukupno 280 situacija vršnjačkog nasilja, od kojih su neke bile samo prijave rizičnog ponašanja. Tokom prošle školske godine mesečno se u proseku beleži do 85 prijava, odnosno, obaveštenja o tučama, davljenjima, napadima oružjem, ali i zastrašivanju, ucenjivanju - potvrđuju za "Novosti" u Ministarstvu prosvete.

Pročitajte još: Šarčević: Ja sam glavni krivac što je vršnjačko nasilje vidljivije, a šta je sa roditeljima

Veliki stepen agresije kod mladih nije samo zabeležilo školstvo, već i tužilaštvo. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, učestvovanje maloletnika u tučama sa korišćenjem opasnog oruđa ili bez njega prošle godine je za 82 odsto bilo veće nego godinu pre toga (zabeležena su 73 slučaja). Tužilaštvo je registrovalo i za trećinu više krivičnih dela nanošenja lakih telesnih povreda (775).

Na alarmantne podatke reagovao je ministar prosvete Mladen Šarčević. Kako je primetio prilikom sastanka sa prosvetnim sindikatima, vršnjačko nasilje nije u porastu, već je samo vidljivije.

Pročitajte još: Kako se izboriti sa rastućim kriminalom maloletnika: Više od 7.000 tinejdžera počinilo ubistva, nasilje, pljačke...

- Ja sam glavni krivac što je vidljivije, jer je do sada taktika bila da se što više prikrije - rekao je Šarčević, i primetio da se sve vreme govori o školi, a zaboravljaju se roditelji, kao najodgovorniji. - Ustanove, Ministarstvo prosvete i škole uradiće svoj deo posla. Očekujem da to uradi i socijala, policija, tužilaštvo i svi drugi.

Šarčević najavljuje i uvođenje jednosmenskog rada kroz celodnevni boravak dece u školi, kakav uskoro ulazi u primenu u Užicu.

- Kada je dete ceo dan izloženo pedagozima, dobrim sadržajima, sportu, informatici, izradi domaćih zadataka, ručku - tada nema priliku da se bavi lošim stvarima - kaže Šarčević.

Psiholozi i pedagozi slažu se da mladi nasilnici češće dolaze iz disfunkcionalnih sredina. Posle nedavnog napada na srednjoškolca iz Sombora M. G, nadležni u ovom gradu izašli su sa tužnim podatkom: trećina maloletnika koji su učestvovali u 16 prošlogodišnjih i devet nasilničkih napada početkom ove godine iz razvedenih je brakova!

Razlog za agresiju uvek je isti: demonstracija moći nad slabijima i dokazivanje u drušvu. Tinejdžere karakteriše nizak stepen samokontrole, pa kad se tome dodaju kompleksi, osećaj poniženosti, uvređenosti, želja za osvetom posledice su - strašne.

Najtragičniji primer je slučaj Alekse Jankovića (14), koji je 2011. sebi oduzeo život posle osam meseci torture u školi. Tragično je i ubistvo Martina Barne (17) u Novom Kneževcu, kada su ga u parku nasmrt pretukla četvorica mladih. Prošle nedelje je u Subotici, dok je čekao drugaricu da idu u pozorište, bez ikakvog razloga, napadnut sedamnaestogodišnji A. S. Napalo ga je sedmoro vršnjaka u centru grada, polomivši mu ključnu kost i posekavši mu kožu glave.

NAJMLAĐE UBICE IZ NOVOG SADA

DA deca mogu nasrnuti i na odrasle dokaz je napad na poznatog književnika i novinara Rašu Popova, 2014. Protiv počinilaca - maloletne braće, podneto je više od 300 prijava za razbojništva. Iste godine troje dece mlađe od 14 godina spalilo je i beskućnika u Novom Sadu.