ODREĐIVANjE mere u kojoj bi podaci i zaključci do kojih se dođe u procesu utvrđivanja istine o posledicama NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, po ljude i životnu sredinu, trebalo da budu strogo poverljivi, novi je kamen spoticanja u radu Zajedničkog tela, osnovanog potpisima četiri ministra u Vladi u junu prošle godine.

Pročitajte još: Danica Grujičić: Napadaju me jer sam udarila na nečije interese

Iako je Sporazumom o osnivanju definisana zaštita poverljivih informacija, godinu dana posle osnivanja, 12. juna 2019, doneta je nova odluka o određivanju stepena tajnosti. Tu odluku, saznaju "Novosti", iako se svi još nisu izjasnili jer su na odmorima, odbija da potpiše pet od 18 članova Međuresornog koordinacionog tela (MKT), kao i neki od članova Saveta i Upravnog odbora. To bi opet moglo da zakoči početak rada Zajedničkog tela, na koji se čeka 13 i po meseci.

Pročitajte još: NATO laže, sručio 20 puta više uranijuma

Odluku o određivanju stepena tajnosti podataka potpisao je ministar Goran Trivan, ispred Ministarstva zaštite životne sredine, koje koordinira rad tela u koje su uključena još tri ministarstva: odbrane, zdravlja i prosvete. Trivan je u sredu u izjavi za "Novosti" objasnio da u takvoj odluci ne vidi ništa sporno, "jer ljudi koji čine komisiju nisu državni službenici i moraju da se obavežu na tajnost dela operativnih podataka". Članovi zajedničkog tela koji odbijaju da potpišu odluku, međutim, tvrde da bi po tom aktu "strogo poverljivo", važilo za najveći deo rada Zajedničkog tela.

Prema saznanjima "Novosti", odluku o tajnosti odbijaju da potpišu članovi MKT: prof. dr Danica Grujičić, general u penziji Slobodan Petković, prof. dr Ratko Kadović, dr Milica Tomašević, zatim prof. dr Zorka Vukmirović, član Saveta.

- Tačno je. Odbila sam da potpišem odluku o tajnosti, jer je ideja bila da maltene 90 odsto podataka bude tajna - kaže za "Novosti" prof. dr Danica Grujičić, jedan od inicijatora osnivanja Zajedničkog tela i član njegova dva sastavna dela: Međuresornog koordinacionog tela i Upravnog odbora. - Moj cilj je da podaci izađu u javnost, a ne da uložimo veliki trud i da to ostane kod nekog u fascikli. Građani imaju prava da znaju šta se ovde desilo 1999. godine, a samim tim i svetska javnost.

Lazar Antić ispred uništene kuće u Aleksincu,foto Arhiva V.N.

Profesorka Grujičić ne osporava potrebu da deo tih podataka mora biti tajna:

- To se, razumljivo, odnosi na podatke koji se tiču bezbednosti države, ali to je svega nekoliko procenata podataka. Sa tim su saglasna i ostala ministarstva.

Danica Grujičić,foto D.Milovanović

Ministar Trivan pak tvrdi da ne postoji nijedan paranoični aspekt kod potpisivanja izjave o tajnosti za sve podatke:

- Sigurno je da će tokom istraživanja biti informacija koje će biti neka vrsta službene tajne, ali rezultati istraživanja neće biti tajna, kao ni epilog ukupnog rada Zajedničkog tela - objašnjava Trivan. - Kakve su procenjene posledice i koje mere treba preduzeti nikako neće biti tajna.

Ministar Trivan kaže da se to što se radi na utvrđivanju posledica NATO agresije mnogima ne dopada, pa ni onima koji su nas bombardovali.

- Tokom rada mogu da se pronađu podaci koji će biti državna i vojna tajna. Ne želimo da rizikujemo da se u javnosti pojave neke stvari koje su državne. Ne znam da li će komisija moći da radi ako svi članovi ne potpišu. Razgovaraćemo na koordinacionom telu o tome. Bilo bi dobro da se počne sa radom, ali sve zavisi od njih. Obezbedili smo sve uslove da mogu da rade. Ranije su nedostajale kancelarije, sada je i to završeno.

Kako objašnjava Trivan, trebalo bi početi sa formalnim aktivnostima Zajedničkog tela. Za početak - "da se odredi šef Nacionalne laboratorije".

- Ne treba politizovati ovu stvar, jer je ovo nacionalno pitanje - govori Trivan.


Goran Trivan,Foto Tanjug

ZAŠTITA INTERESA DRŽAVE

U ODLUCI o određivanju stepena tajnosti, u koju su "Novosti" imale uvid, navedeno je da bi iznošenje podataka u javnost moglo da ima ozbiljne posledice:

- Označavanje ovih podataka stepenom tajnosti "strogo poverljivo" neophodno je radi sprečavanja nastanka štete po interese Srbije, odnosno radi sprečavanja ozbiljnog ugrožavanja međunarodnog položaja Srbije i saradnje sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima - navodi se u odluci.