U HAŠKOM tribunalu sistematski su pravljene loše kopije fotografija sa mesta zločina i to u crno-beloj tehnici, sa ciljem da se na njima ništa ne vidi. Takve su kao dokazni materijal dostavljane odbranama srpskih optuženika i bile beskorisne za analiziranje i korišćenje u postupcima. Većina je bila zamrljana, potpuno crna i neupotrebljiva za obaranje tvrdnji tužilaštva.

Ovo, za "Novosti", priča veštak za balistiku Mile Poparić, koji je svedočio u nekoliko procesa u Hagu. On navodi da je to bilo smišljeno degradiranje dokaza, kako bi braniocima otežali i onemogućili odbranu, jer je na takvim fotografijama bilo nemoguće uočiti bitne činjenice.

Poparić navodi da su sve vreme u Tribunalu cirkulisali dokazni materijali u crno-beloj tehnici, što je neverovatno za današnje vreme, iako je tužilaštvo imalo originale u koloru na kojima se sve jasno vidi. Međutim, takve nisu dostavljali odbrani, jer bi postali dokazi koji bi išli u korist optuženim Srbima.

- General Dragomir Milošević je osuđen, jer je 14. maja 1995. godine u svom stanu na Dobrinji u Sarajevu pogođena devojka. Odbrana tu tvrdnju nije mogla da ospori, jer joj je tužilaštvo dalo iskopiranu fotografiju prozora kroz koji je prošao metak, a koja je bila potpuno crna - navodi Poparić jedan od primera. - Na njoj je trebalo da se vidi najlon umesto stakla na prozoru i rupa od metka. Policija je na uviđaju sve izmerila osim koordinata rupe. A da su to uradili, videlo bi se da metak nije došao sa srpske strane. Bez originalne slike, odbrana to nije mogla da dokaže.

Jedan od primera uništavanja fotografija je i slučaj izrešetanog tramvaja u Sarajevu 27. februara 1995. godine, kada je ranjeno nekoliko ljudi, a za taj zločin su osuđeni general Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.


PROČITAJTE I: Šta je zaista rekao sudija Haškog tribunala o presudi Karadžiću i Mladiću?


- Tramvaj je izrešetan rafalno. Policija je na dokaznoj fotografiji napisala da je izlazni otvor trećeg metka na istoj visini kao ulazni, što ukazuje da je metak ispaljen sa položaja VRS - priča Poparić. - Na fotografiji koju je dobila odbrana za veštačenje ništa se nije moglo videti. Međutim, kasnije, kod drugog svedoka, tužilaštvo je odbrani, očigledno greškom, u foto-dokumentaciji dostavilo i fotografije tog tramvaja u boji, koje su bile jasne, iako lošijeg kvaliteta. Odmah smo uočili da je taj izlazni otvor nacrtan flomasterom, a stvarni je bio 25 centimetara niže. To ukazuje da je metak ispanjen sa male udaljenosti, iz zgrade pored pruge koju je držala Armija BiH.

Mile Poparić, foto N.Skenderija

Poparić priča da, iako su oborili tu tezu, sudsko veće je reklo da on spekuliše na fotografiji lošeg kvaliteta, a i ako je u pravu, taj niži otvor je možda od nekog drugog napada na isti tramvaj, iako niko na suđenju nije pomenuo postojanje drugog napada.

Kako je Srbima suđeno u Hagu dokaz je i slučaj devojčice od tri godine za koju nikada nije utvrđeno da je ranjena decembra 1992. godine ispred kuće u sarajevskom naselju Široko. Navodi tužilaštva su bili da je pucano sa stene Baba na Trebeviću sa udaljenosti od 900 metara.

- Odbrana je to osporavala, tvrdeći da se sa stene uopšte ne vidi ta kuća - navodi Poparić. - Prilikom obilaska stene sudsko veće i tužilaštvo su se složili da se kuća ne vidi, međutim pošto se njihov obilazak ne smatra dokazom na sudu, presudili su da se kuća vidi i da je namerno gađana sa položaja VRS, kako je tvrdilo tužilaštvo.

DOKAZ Slika skrivana od advokata Srba

SMANjIVALI KVALITET VIDEO-MATERIJALA

SVI video-materijali odbrani su dostavljani u veoma lošoj rezoluciji, a posebno oni u vezi sa "Markalama 1 i 2".

- Onda se na nekoj televiziji ti isti snimci pojave u perfektnoj rezoluciji, što znači da su je u Hagu namerno smanjivali da ti snimci budu nejasni - objašnjava Poparić. - Ali kad i na lošoj rezoluciji vidite ono što se ne uklapa u njihovu tezu, onda vas optuže da ste pristrasni, jer to samo vi uočavate i tako tumačite, i mogu da vam zbog toga obore celo veštačenje.