NEVIĐENI prizori kakve su gledali italijanski vojnici koji su sakupljali tela Srba masakriranih na Kosovu. Otkrića o tajnim zarobljeničkim logorima, u Albaniji, koje su držali borci za otcepljenje iz OVK. I jezive sumnje da su nekim zaroboljenicima uzimani organi i prodavani na crnom tržištu.
To je druga strana ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, na kojoj Srbi, od krvnika, postaju žrtve etničkog čišćenja, piše italijanska "Panorama" i ekskluzivno objavljuje fotografije italijanskih vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999, posle bombardovanja od strane NATO, i zatekli tela ostala od egzekucija kojima su se bavili Albanci.
- Osećao se zadah smrti, kilometar za kilometrom. Našli smo zajedničke grobnice Kosovaca koje su ubijali Srbi, ali rat se nije završio onako kako smo se nadali - rekao je general Mauro del Vekjo, sada član italijanskog Senata.
Te godine komandovao je snagama od sedam hiljada ljudi, počev od Italijana, koji su među prvima ušli na Kosovo.
- Svakoga jutra u prvih 15-20 dana obaveštavali su me o pronađenim telima Srba i Roma, ostavljenim po ulicama i putevima. Ubistva su se posle toga nastavila, ali nešto proređena. Ko nije pobegao rizikovao je smrt ili otmicu - priča Del Vekjo. - Napuštene srpske kuće su sravnjivane sa zemljom ili paljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Cilj je bio da anuliraju svaki oblik srpskog prisustva.
Te, 1999. godine, za Italijane druga strana medalje rata na Kosovu predstavljala je tabu o kojem se nije smelo pričati novinarima. Fotografije koje su snimali vojnici i svedočile su o žrtvama Albanaca, proglašene su tajnim.
Na jednoj slici vidi se mlada žena odevena u crno čije je lice prekriveno krvlju, a na grudima se vidi rupa od projektila. Egzekucija, telo je ostavljeno na seoskom putu, potom iz pijeteta pokriveno italijanskim maskirnim platnom. Na drugoj fotografiji muškarac sede kose, go do pasa, bačen na šljunkovitu obalu reke. I vojnici koji nose plastične vreće sa telima.
- Na tim fotografijama su srpske žrtve - seća se Del Vekjo. - Niko nije sakupljao njihova tela, ona su ostavljana na nezamislivim mestima. Kao u Đakovici, gde smo u jednoj fabrici našli žrtve - Rome. Odgovorni za ta ubistva su gerilci iz OVK. Danas je raspuštena, premda su mnogi njeni članovi pripadnici novih snaga bezbednosti zemlje koja je od skora nezavisna, piše "Panorama".
- Preklinjale su nas Srpkinje, majke i žene, koje su prijavljivale otmice sinova i muževa. Ponekad smo ih nalazili mrtve. U drugim slučajevima nikada se nisu pojavili objašnjava Del Vekjo.
Veteran istražitelj zajedničkih grobnica u Bosni, Peruanac Pablo Hoze Barajbar, vodio je kancelariju za nestale osobe protektorata UN u Prištini (Unmik) od 2002. do 2007. Između 300 i 400 Srba, Roma i "kolaboracionista" Beograda OVK je zarobila i prebacila u Albaniju, u tajne logore.
- Izvesno je da su Srbi odvođeni preko granice, premda ne znamo tačno koliko njih. Jedan od logora bio je u Kuksu, potvrdio je bivši funkcioner UN. - Jedan Albanac, koji je i sam odveden u Kuks sa bratom 1998, pričao mi je da je video zatvorenike - Srbe - otkriva Barajbar, koji se vratio u Južnu Ameriku. Preživeli je oslobođen 1999, po dolasku trupa NATO, jer je njegov otac platio otkup. Od brata vraćeno je samo telo.
- Svedok mi je potvrdio da su u Kuks dolazili razni komandanti OVK, uključujući i Agima Čekua - otkriva Barajbar.
Čeku je bio šef glavnog štaba OVK i premijer Kosova do januara 2008. godine. Od Srba koji su držani u Albaniji niko se nije vratio kući.
- Dobijali smo informacije da bi na obližnjem lokalitetu Bicaj mogle da budu sahranjene neke osobe koje su bile zatvorene u logoru Kuks - kaže bivši funkcioner UN.
Druga svedočenja otkrivaju još jeziviju priču. Juna 1999. u Prizrenu, na zapadnom Kosovu, otimani su ljudi (ne samo Srbi) i prebacivani u Albaniju.
- Na granici su bili nemački vojnici NATO. Samo bi mahnuli kamionima koji su prolazili - kaže Barajbar, na osnovu informacija koje je dobio od jednog šofera i manuelnih radnika povezanih sa OVK koji su tovarili kamione. Neke zarobljenike vodili su jugoistočno od Kuksa, u blizini Burela, u "žutu kuću" gde je jedna od soba bila pretvorena u improvizovanu "operacionu salu. Tu su hirurzi vadili organe zatvorenicima". Organe su "preko aerodroma Rinas, kod Tirane, slali u hirurške klinike u inostranstvu da ih transplantiraju pacijentima koji plaćaju. Jedan od informatora lično je obavio takvu isporuku" - stoji u knjizi Karle del Ponte, koja je objavljena u aprilu.
Barajbar je izvršio inspekciju u zloglasnoj "žutoj kući". U izveštaju na 10 strana piše da "nije našao konkretne dokaze", ali je otkrio tragove krvi "u kujni i jednoj prostoriji - magacinu". Stručnjaci UN su takođe našli špriceve, lekove za opuštanje mišića i delove hirurških materijala.
Barajbarov izveštaj je godinama ostao mrtvo slovo na papiru, dok su na Kosovu izašla na videlo i tela drugih nestalih Srba. Na stratištu Volujak, 50 kilometara od Prištine, nađeno je 26 srpskih civila koje je OVK zarobio jula 1998, kada su gerilci pokrenuli ofanzivu protiv grada Orahovca. Žene su puštene, muškarci, uključujući i male dečake, nikada se više nisu vratili. Jedna grupa je dovedena na rub jame ruku vezanih žicom. Oni koji su imali više sreće umrli su odmah, od pucnja u potiljak, i bačeni u jamu. Pre egzekucije odveli su ih u stanicu policije u Mališevu. Jedna zatvorenica, kojoj su posle pretili, videla je kako stižu neki oficiri OVK. Među njima Jakup Krasnići, u crnoj uniformi.
- Jasno sam čula kako je naredio: "Ubijte ih sve".

”NOVOSTI” REŠILE MISTERIJU
GODINE 2003. policija UN našla je u oblasti Dečana jeziv foto-dokument, koji je toliko brutalan da je "Panorama" odlučila da ga ne štampa. Fotografije prikazuju grupu pripadnika OVK koji pokazuju odrubljenu glavu jednog Srbina. Gerilci se zadovoljno cere, a potom ih kamera beleži i sa dve glave u jednom džaku. Srpski list "Večernje novosti", piše "Panorama", identifikovao je i krvnike i žrtve.
Kada su slike snimljene, tokom rata, tu oblast je kontrolisao Ramuš Haradinaj, komandant OVK koji je posle postao premijer.

ČAK SUDETIĆ: ORGANI PRODAVANI U TURSKOJ
AMERIKANAC hrvatskog porekla Čak Sudetić radio je kao istražitelj Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i redovno izveštavao o sukobima na Balkanu za "Njujork tajms". Zajedno sa bivšom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte on je napisao knjigu o ratnim zločinima počinjenim na tlu bivše Jugoslavije, "Lov".
U toj knjizi se pominje kriminalna organizacija koja je srpske zarobljenike koristila kao "osnovne sirovine". U tajnim albanskim klinikama njima su vađeni organi koji su kasnije prodavani. Prenosimo šta je Čak Sudetić o tome rekao u intervjuu koji je dao novinaru italijanskog časopisa "Panorama" Stefanu Đantinu.
* Koliko je Srba oteto tokom 1999. i kasnije prebačeno u Albaniju?
- Oko 400 Srba je prebačeno preko granice i ubijeno. Nekima od njih su vađeni organi.
* Da li se kao žrtve pominju samo Srbi sa Kosova?
- Ne, bilo je i Roma, ali i žena različite nacionalnosti, pa čak i Albanki. Njih su primoravali da se prostituišu a potom su i njima vadili organe. Mnogi sumnjaju u istinitost ovih tvrdnji o vađenju organa. Postoje indikacije da su ti zločini zaista počinjeni, ali nema konkretnih dokaza. Istražitelj Unmika Pablo Hose Barajbar pripremio je izveštaj o "žutoj kući" koji potvrđuje pisanje Karle del Ponte.
* Gde su ti organi kasnije prodavani, u kojim zemljama?
- Ukoliko pažljivo analizirate rezultate istrage o međunarodnoj trgovini ljudskim organima otkrićete da u periodu od 1999. do 2000. svi tragovi vode u Tursku.
* Zašto Haški tribunal nije nastavio istragu o "žutoj kući" i nestalim Srbima?
- Tribunal je odlučio da ovi događaji nisu u njegovoj nadležnosti jer su se odigrali posle juna 1999. kada je rat završen. To su mogli da istraže Albanija i Unmik. Njih treba pitati zašto to nisu učinili.