Kada govore o braku, stručnjaci često ističu značaj tolerancije, kompromisa, fleksibilnosti. Jedna stvar se retko pominje, a u osnovi je svih ovih - oproštaj.

Ono što je so za jelo, to je oproštaj za brak. Neophodan sastojak, ne začin. Opraštamo svakog dana ako želimo da zajednica uspe. I svakog dana smo na iskušenju. Kad dvoje žive toliko blizu u svakom smislu, bukvalnom i metaforičkom, moraju se nekad zgaziti. Ali kad treba zavrištati, a kad se ujesti za jezik?

Tamo gde caruju kritika i zvocanje, ljubav se gasi. Ako partneru ne oprostimo njegove greške i nesavršenosti, nastupiće nezadovoljstvo koje se vrlo brzo pretvara u ogorčenost. A ona ima stalnu tendenciju rasta. Oproštaj čuva zajednicu, reći će stari koji gaze višedecenijski bračni staž. Ali gde je granica praštanja u braku? Gde se završava neophodna tolerancija, a počinje doživotno trpljenje? Šta treba oprostiti, a preko čega ne smemo da pređemo? Kako da oprostimo, a da sačuvamo lični integritet i dostojanstvo?

Od smeća do preljube

Psiholog i porodični psihoterapeut u Centru za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima "Harmonija" Jelena Branković podseća da gotovo svi parovi tokom partnerskog života kad tad dožive konfliktne situacije, bol, razočaranje ili izneverenost od strane partnera.

- Ponekad su situacije oko kojih nastaje konflikt one svakodnevne, kao što su zaboravljanje sastanka ili neki posao koji nismo dovršili. Ipak, za neke parove konflikt nastaje zbog značajnih pitanja kao što su neverstvo, zavisnost ili nasilje. Čini se da je potpuno individualno kako svako od nas doživljava meru onog što je oprostivo i onog što nije. Važno je da budemo u kontaktu sa tim gde je za nas ta tanka granica između ova dva pola i da budemo dosledni sebi - kaže Brankovićeva.

I zaista, neko bi oprostio šest prevara, neko ne bi ni poljubac. Neko neće da oprosti povišen ton, neko će progledati kroz prste i šamaru. Neko će reći zbogom jer neće više da toleriše činjenicu da partner po ko zna koji put nije izbacio smeće, neko će pristati da sve kućne obaveze budu na njemu. Kad problem nastane, imamo dva puta. Prvi je oproštaj, drugi ćutanje.

- Opraštanje predstavlja odluku ili izbor da odustanemo od osvete, vraćanja istom merom, negativnih misli o partneru kako bismo se oslobodili intenzivne ljutnje, besa ili ozlojeđenosti. Ovaj proces podrazumeva ponovno uspostavljanje unutrašnjeg mira. Takođe treba reći šta oproštaj nije. Oproštaj nije zaboravljanje i prelaženje preko svega. Pošto je ponekad nemoguće oprostiti, oproštaj ne uključuje uvek pomirenje. Sukob ili povreda predstavljaju priliku za preispitivanje odnosa i šansu da se on eventualno postavi na nove čvršće temelje. Ili da se napusti - kaže Brankovićeva.

Podgrejan greh za doručak

Oproštaj ne znači da smo slabi. Naprotiv. Oproštaj je osobina jakih, govorio je Mahatma Gandi. Ali taj proces svakako nije lak.

- Oproštaj ne dolazi uvek brzo, to je proces za koji treba vreme. Nemojte požurivati partnera ako su mu potrebne nedelje i meseci da bi vam oprostio. Važno je da u procesu aktivno učestvuju oba partnera, jedan koji traži oproštaj i drugi koji ga daje. Veća je verovatnoća da partner oprosti onom ko traži oproštaj ako on pokaže da je svestan i prizna šta je od onog što je uradio bilo pogrešno ili uvredljivo, čak i ako nije imao nameru da bude tako, a zatim da pokuša da razume i saoseća sa bolom koji je izazvao. Neophodno je da preuzme odgovornost za svoje akcije, autentično se izvini, zatraži oproštaj i uveri partnera da se to više neće dešavati - kaže psiholog.

Onaj koji oprašta pak i dalje je na iskušenju. Valja poslušati savet Marlen Ditrih koja je rekla: "Jednom kad žena oprosti svom muškarcu, ne sme da podgreva njegove grehe za doručak". Isto važi i u suprotnom smeru.

- Proces opraštanja podrazumeva verbalizaciju ljutnje i boli koju su određena ponašanja izazvala. Važno je da tom prilikom budemo specifični u vezi sa onim što nas je tačno povredilo i zabolelo, kao i sa budućim očekivanjima i ograničenjima. Opraštanje znači odricanje prava da se izravnamo, optuživanja, zlopamćenja ili konstantne negativnosti prema partneru, ali i insistiranje na boljem tretmanu u budućnosti - podseća psiholog.

Ako odlučimo da ostanemo u zajednici, ali da ne oprostimo, rizikujemo da završimo u ćorsokaku. Jer, gorčina se samo kupi dok nas na kraju ne preplavi.

- Čini mi se da je u partnerskim odnosima danas podjednako teško tražiti oproštaj i dati ga. A ako se ti procesi ne pokreću, zaista nas može preplaviti ogorčenost i hronična ljutnja na partnera, što zasigurno vodi distanciranju, a često i separaciji ili razvodu - zaključuje psiholog.

PERFEKCIONISTI U PROBLEMU

Često kažu da je dobar brak kombinacija dva partnera koja su doktorirala jednu stvar - oproštaj. A na putu ka "doktoratu" pomoći će nam saznanje da smo nesavršeni. Ljudi koji previše očekuju od sebe i drugih mogu da imaju problem u ovoj sferi. Takođe, stručnjaci ističu da treba oproštaj da shvatimo kao izbor i jednom kad ga tako prihvatimo, biće nam lakše da ga sprovedemo. Jer, mada oproštaj nije lak, njegova alternativa je često još teža. Kada konstantno razmišljamo o svim lošim stvarima koje (nam) je partner uradio, kada se hranimo ljutnjom, besom, ne samo da ćemo se loše osećati, već ćemo i izgubiti energiju koju možemo konstruktivnije da potrošimo.


MUŠKARCI NE TOLERIŠU PRELjUBU

Žene važe za pol koji češće oprašta, ali i češće zamera. One će kritikovati partnera zbog neurednosti, zaboravljanja dogovora, neuključenosti u zajednički život, ali će i prelaziti preko toga. Jednu stvar, ipak, muškarci teže opraštaju. Reč je o preljubi. Istraživanja pokazuju da su muškarci skloniji da zatraže razvod nakon prevare, dok žene i dalje češće tolerišu muževu aferu.


ŠTA KAD SE GREŠKE PONAVLjAJU

Mada je "mera oprostivog" za svakog različita, crveni alarm treba da se upali kad partner stalno ponavlja ono što smo mu rekli da nam smeta, bez obzira na to šta je u pitanju, prevara ili svakodnevni odlasci u kladionicu.

- Važno je da budemo osetljivi kad partner kontinuirano ponavlja ponašanja za koja zna da su za nas na granici neprihvatljivih. To može biti alarm da opraštanjem stalnog ponavljanja destruktivnih obrazaca ugrožavamo lični integritet i dostojanstvo - upozorava psiholog.