OBOLELI od reumatskih bolesti, kao i ljudi sa starim povredama zglobova i kostiju, izgleda da ipak mogu pouzdano da predvide promenu vremena, i to na osnovu - bola. Iako njihove "prognoze" prati velika doza skepse, one su sada, bar delimično, dobile naučno utemeljenje. Naime, proučavajući, još od početka prošlog veka, vezu vremenskih parametara i bola u zglobovima i kostima, naučnici su došli do zaključka da ključni uticaj ima atmosferski pritisak.

Pad atmosferskog pritiska, kako su objasnili naučnici, uzrokuje širenje mekog tkiva i tečnosti u zglobovima i na taj način nadražuje nerve, što prouzrokuje osećanje bola.

Ova veza tipična je za artritične zglobove ili za zglobove koji su bili povređivani. Prema tim istraživanjima, promena u atmosferskom pritisku može i da poveća i da smanji bol. Sve je, ipak, još pod znakom pitanja, jer je čitav naučni rad zasnovan na subjektivnom doživljaju bola ispitanika. Naučnici su istraživali i uticaj temperature i vlažnosti vazduha na povređene delove tela i bol, ali se nije došlo do konkretnih podataka.

I pored ovih, novih naučnih nagoveštaja, iskustvo lekara u kliničkoj praksi pokazuje da bolovi u kostima najčešće ne nastaju zbog jednog izolovanog parametra vremena, već zbog čitavog zbira udruženih nepovoljnih biometeoroloških faktora, najčešće tokom naglih promena vremena.

Profesor dr Branislava Glišić, reumatolog Vojnomedicinske akademije u Beogradu, kaže, za "Novosti", da udruženi klimatski faktori, u koje se ubrajaju atmosferski pritisak, temperatura i vlažnost vazduha, imaju dokazano veliki uticaj na zdravstveno stanje.

- To je najizraženije kod promene vremenskih prilika, koje pojačavaju simptome bolesti kod artritisa i degenerativnih reumatičnih bolesti - kaže prof. Glišić. - Stalne oscilacije atmosferskog pritiska i temperature su značajnije od njihove trenutne vrednosti, zato što ih pacijent teže podnosi nego ustaljene klimatske prilike. Žene su, generalno, osetljivije od muškaraca na ovakve promene.

Niži pritisak ima lošiji uticaj nego viši, zato što dovodi do širenja i kontrakcije tetiva, mišića, kostiju i ožiljaka.

- Hladno i vlažno vreme često može da pogorša simtome - kaže prof. dr Glišić. - Niske temperature vazduha utiču na sinovijsku tečnost, tako da ona postaje gušća, što pojačava bol u zglobovima.

Jasminka Smailagić, biometeorolog, načelnik Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze RHMZ, kaže, za "Novosti", da zbog promena u atmosferskom pritisku, čestog povećanja vlage u vazduhu i osciliranja temperature oboleli od reume najčešće pate od produžene jutarnje ukočenosti, bolova i slabije pokretljivosti.

- Glavne tegobe su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost - kaže Jasminka Smailagić. - Tetive, mišiće i kosti, zbog tkiva različite gustine, hladnoća i vlaga stiskaju ili šire na različite načine. Te promene dovode do podraživanja živaca, a zatim i do reumatskih bolova.

Bolovi mogu da se ublaže jednostavnim preporukama lekara, od kojih je najvažnije utopljavanje zglobova tokom hladnih dana.

- Tursko kupatilo, sauna i hladni tuševi pomažu telu da prođe kroz značajne i nagle promene, poboljšavajući sposobnost prilagođavanja - kaže prof. Branislava Glišić. - To je zbog toga što stvaranje kontrolisanih klimatskih uslova, kao što su visoka vlažnost vazduha, visoka temperatura i hladnoća, pomaže našem telu. Osim toga, svakodnevna fizička aktivnost na otvorenom omogućava bolju kontrolu nad telom i suočavanje sa vremenskim promenama.


OPREZ ZA SVE HRONIČNO OBOLELE

NAGLO otopljenje ili naglo zahlađenje, pri čemu dnevna temperatura oscilira i za više od 10 stepeni, utiče na celokupno zdravlje.

- Česti su vrtoglavica, glavobolja, bol u grudima i glavi - kaže Jasminka Smailagić. - Sa promenom barometarskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha, može da dođe do pogoršanja stanja kod astmatičara i hipertoničara. Naglo zahlađenje izaziva spazam krvnih sudova, koji može dovesti do hipertonične krize.Zbog pada atmosferskog pritiska dolazi do smanjenja količine kiseonika u organizmu, što dovodi do njegovog nedostatka u srčanom mišiću i mozgu. Na oprezu bi trebalo da budu pacijenti sa bolestima srca, krvnih sudova i pluća.