Tropski talas vreline izgleda da konačno odlazi, pa mnogi mogu da odahnu. Iako se većina žali da je teško podnela višednevnu vrućinu, ekstremno visokih temperatura ovog leta ipak nije bilo. No, bez obzira na taj podatak mnogi su osetili ozbiljne zdravstvene tegobe, koje će se, na žalost, opet ispoljiti kada ponovo dođu iscrpljujuće vrućine.

Koliko ozbiljno utiču ambijentalni vremenski uslovi na zdravlje, čime su uslovljeni i do kakvih sve posledica dovode, objašnjava profesor dr Sonja Radaković, načelnik Sektora za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije:

- Poslednjih godina se sve više govori o izmenjenim klimatskim prilikama zbog kojih su leta sve toplija, traju duže, a ljudi nenaviknuti na novonastalu situaciju se sve češće žale na zdravstvene tegobe, koje pripisuju visokim spoljnim temperaturama. Savremena medicina danas je u stanju da sistematizuje podatke o obolevanju i umiranju u takvim okolnostima, uporedi ih sa mikroklimatskim faktorima i dobije odgovore o najviše ugroženim populacionim grupama. Na osnovu temeljnih istraživanja zna se da su pod uticajem visokih spoljašnjih temperatura posebno ugrožene određene grupe stanovništva.

Koje su to grupe?

- U jednoj grupi su mala deca, starije osobe, hronični bolesnici, naročito oni koji stalno uzimaju određane lekove, kao i gojazni i nepokretni. Visoke temperature kod navedenih grupa izazivaju pogoršanje osnovne bolesti ukoliko postoji, kao što je oboljenje srca, krvnih sudova, poremećaj moždane cirkulacije... Ovakvom stanju doprinosi mali toplotni kapacitet koji poseduju, manja sposobnost znojenja, slaba pokretljivost i dehidracija. Dehidracija se, primera radi, javlja kao posledica malog unosa vode, ali i uzimanja lekova koji kao neželjeni efekat imaju povećano izlučivanje vode iz organizma. Pojedini lekovi za hronične bolesti imaju još jedno neželjeno dejstvo, a to je da sprečavaju znojenje. U takvim okolnostima dolazi do hipertermije, odnodno pregrevanja organizma, izazvane upravo visokom spoljašnjom temperaturom.

Šta je posledica takvog stanja?

- Klasičan toplotni udar je najteža posledica. U cilju sprečavanja njegovog nastanka, starije osobe i malu decu kao najugroženije kategorije ne treba ostavljati same u toploj sredini. Takav je, primera radi, automobil gde temperatura može da dostigne i više od 50 stepeni. Najvažnije je da se takve osobe rashlade i da im se obavezno nadoknadi tečnost. Toplotna bolest ili toplotni udar može da se javi i kao posledica unutrašnjeg pregrevanja organizma, koji nastaje nagomilavanjem metaboličke toplote oslobođene radom mišića za vreme fizičke aktivnosti. Ovaj poremećaj je uvek vezan za određene profesije. Sportisti i vojnici su posebno u riziku, jer su na visokim temperaturama izloženi zahtevnim aktivnostima.



Koje su posledice toplotne bolesti?

- Lakši oblici, poput osipa i toplotnog edema, često prođu nezapaženo. Zbog dramatičnije manifestacije ozbiljniju pažnju privlači toplotna ili "paradna" sinkopa, jer dolazi do gubitka svesti. Nastaje kao posledica izmeštanja krvi u periferne vene nogu u toku dugog nepokretnog stajanja u toploj sredini, što dovodi do smanjenog priliva krvi u srce. Toplotni grčevi takođe mogu da se jave, uglavnom kod sportista. Nisu toliko vezani za toplu sredinu koliko za intenzivan fizički napor i pojačano znojenje, kojim se gube elektroliti iz organizma.

A kada je reč o težim oblicima?

- U teže oblike spadaju toplotna iscrpljenost i toplotni udar. Kod oba poremećaja dolazi do podizanja unutrašnje telesne temperature, metaboličkih i cirkulacijskih poremećaja, uključujući i promene u balansu vode i elektrolita. Toplotnu iscrpljenost karakteriše nesposobnost da se nastavi fizički rad u toploj sredini, a javlja se u situaciji kada organizam ne može da održi nivo pumpanja srca, neophodan da zadovolji povećane zahteve. Ovo stanje se prepoznaje po opštoj slabosti, zamoru, gubitku ravnoteže, vrtoglavici, glavobolji, mučnini, povraćanju, sniženom krvnom pritisku, ubrzanom disanju i radu srca, mišićnim grčevima, osećaju velike vrućine u glavi, jezi i prolaznom izmenjenom psihičkom stanju, najčešće u vidu razdražljivosti. Uz to, javlja se i temperatura iznad 38 stepeni, ali ne prelazi 40,5 stepeni.



Kako može da se pomogne takvoj osobi?

- Pre svega, mora da se smanji opterećenje srca, što se postiže mirovanjem i rashlađivanjem. Popravljanje vodeno-elektrolitskog disbalansa do kojeg je došlo takođe je bitno, a postiže se nadoknadom tečnosti i minerala. Inače, osobe koje su doživele toplotnu iscrpljenost zadržavaju sposobnost spontanog hlađenja organizma, ali samo ukoliko se povuku iz tople sredine. Međutim, bez obzira na takvu sposobnost organizma, ipak se preporučuje aktivno rashlađivanje hladnim oblogama ili tuširanje mlakom vodom, sve dok temperatura ne padne ispod 38 stepeni. Zapravo, kod toplotne iscrpljenosti klinički oporavak je veoma brz i bez ikakvih zdravstvenih posledica. Jedino ukoliko se ponavlja treba uraditi temeljno medicinsko ispitivanje.

A toplotni udar?

- Toplotni udar je stanje izuzetne medicinske hitnosti sa smrtnošću od 17 do 70 odsto,u zavisnosti od težine oboljenja i uzrasta obolelog. Karakterističan je za ekstremne spoljašnje temperature, ali može da se javi i na temperaturama od 13 do 30 stepeni. Nastaje usled otkazivanja termoregulacijskih mehanizama koji bez preduzimanja mera aktivnog spoljašnjeg rashlađivanja, ne mogu spontano ponovo da se uspostave. U slučaju toplotnog udara unutrašnja temperatura tela raste, nekada čak i do 42 stepena, ali se to, ipak, retko dešava.

Koje su karakteristike ovog stanja?

- Osim povišene unutrašnje temperature mogu da se jave i konvulzija, odnosno grčevi, dok je koža topla i suva. Ukoliko dođe do komplikacija, one se ispoljavaju u vidu bubrežne insuficijencije, ali i promena na jetri, mozgu i drugim organima. U teškim slučajevima može doći i do šoka, kome i otkazivanja funkcije unutrašnjih organa sa smrtnim ishodom. Zato, da ne bi došlo do ovako ozbiljnih posledica, odmah treba početi sa snižavanjem telesne temperature potapanjem u hladnu vodu, stavljanje vlažnih obloga ili pakovanja leda. I obavezno pojačati strujanje vazduha uz pomoć ventilatora. Takođe, što pre treba nadoknaditi izgubljenu tečnost potenciranim unosom vode.


POGORŠANjE OSNOVNE BOLESTI

Usled visokih temperatura ne mora uvek da se javi neki oblik toplotne bolesti, kao što je, recimo, toplotni udar. Može da dođe i do pogoršanja osnovne postojeće bolesti. Kod srčanih bolesnika može da se pojavi poremećaj ritma, kod psihijatrijskih dolazi do pogoršanja simptoma postojeće boloesti, kod bolesnika sa poremećenom koagulacijom mogu da se jave tromboembolijski ispadi - nabraja dr Radaković.



UŽIVANjE MALOBROJNIH

Iako u manjem procentu, postoje osobe kojima visoke temperature u potpunosti odgovaraju. Ukoliko je osoba zdrava, aklimatizovana, u dobroj fizičkoj kondiciji i unosi dovoljno tečnosti, nosi odeću koja omogućava isparavanje znoja, u toploj sezoni može sasvim dobro da funkcioniše. Toplotu vole i osobe sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde, jer je njima u drugim vremenskim okolnostima uvek hladno - kaže ovaj stručnjak.