ODUVEK je matursko veče pomalo ličilo na bajku u kojoj su junaci preko trnja (neprospavanih noći zbog učenja i bitke za ocene) stizali do zvezda (svečanih haljina i belih košulja). San svake devojčice je bio da na oproštajnom balu zablista kao najlepša, ali su i dečaci voleli da se "šepure" u prvim kupljenim odelima. Pod "reflektorima" maturske slave, zaista se oduvek činilo da je biti maturant nešto veliko i važno. I jeste. Ali, kako smo došli do toga da je proslava velike, pa čak i male, mature postala stvar luksuza za koji roditelji najčešće nemaju mogućnosti? Bitka za prestiž. Noć za demonstraciju preskupe toalete. Šarada kopirana sa estrade. Manifestacija veštačkog - od noktiju preko trepavica do kose. Gruba statistika pokazuje da se za matursko veče izdvaja najmanje 25.000, a da ta brojka neretko "prebaci" i 50.000 dinara. A, to je više nego što iznosi prosečna plata u Srbiji. Restoran i slike su minimalni trošak u odnosu na "ulaganje" u fizički izgled, pa se mnogi roditelji dovijaju kako da svojim maturantima priušte da u maturskoj noći izgledaju onako kako žele. Ili kako im moda diktira. Ne žele da se osećaju manje vredno od vršnjaka, iako im se ne dopada taj trend i nemaju novca da ga isprate. Pa kakve to onda poruke šaljemo mladim ljudima koji su položili ispit zrelosti i spremaju se za život? Koje to vrednosti negujemo i aplaudiramo im, iako nam se ne sviđaju? Do odgovora na ova pitanja pokušali smo da dođemo u razgovoru sa Milicom Zarin, psihoterapeutom.

- Prvo da se zapitamo da li je normalno da detetu za matursko veče kupimo garderobu u kojoj će lepo izgledati i lepo se osećati. Mislim da jeste i da će se većina sa tim složiti - započinje priču sagovornica "Života plus". - Normalno je da maturant želi da se sredi i u najlepšem izdanju provede poslednje veče osnovne ili srednje škole. Tako je bilo i kada smo mi bili maturanti, tako je verovatno i u svetu. I nije luksuz to što će se deca ponoviti, ali jeste kada je za matursko veče potrebno odvojiti količinu novca koja je veća od prosečne plate. Laički gledano - ili su plate premale ili su stvari mnogo skupe. Ali pretpostavljam da se roditelji, iz želje da detetu ne uskrate nešto što mu je u tom trenutku jako važno, često i van svojih mogućnosti dovijaju da obezbede novac za to veče.

Veći problem od toga je, napominje psihoterapeut, to što nekoj deci to može da pošalje poruku da je u redu živeti nerealno, van stvarnih mogućnosti. Ili da za njih mora sve da bude obezbeđeno bez obzira na cenu, jer su roditelji u takvoj obavezi.


KOPIRANjE ESTRADE


Maturska haljina i odelo su oduvek bili nešto veliko i važno u životu svakog maturanta. Ali, da li smo svi pomalo izgubili kompas, pa su deca počela da kopiraju estradne zvezde u noći u kojoj se svečano opraštaju od srednje škole? Sagovornica napominje da bi svakako trebalo da isključimo generalizacije, jer su školarci različiti.

- Kada kažemo "kao estradne zvezde" mislimo na neukus, neprimeren izgled njihovim godinama, prenaglašenost. Ali ne oblače se sva deca tako. Možda su to samo ona koja su najglasnija na društvenim mrežama. Još ima mladih ljudi koji izgledaju lepo, pristojno, u skladu sa svojim godinama. Moda i trendovi se stalno menjaju, pa su razlike u ukusu mlađih i starijih generacija neminovno prisutne. Ipak, moram da naglasim da su današnja deca izložena veoma lošem uticaju rijaliti programa i muzičkih spotova koji, po svim kritrijumima, predstavljaju šund i kič - ističe Milica.

Devojčice danas ne biraju samo matursku haljinu, nego tetoviraju obrve, stavljaju umetke u kosu, veštačke trepavice i nokte, odlaze na profesionalno šminkanje. Bez toga se ne računa da su spremne za maturski bal. A, roditelji im to uglavnom dozvoljavaju ili prokomentarišu da je to neprimereno, ali im opet daju novac. Koliko je to pogrešno? Da li je vreme da se oni, kao autoriteti tome usprotive ili bi to kod dece dovelo samo do kontraefekta?

- Zadatak roditelja jeste da postavi granice, da li su u pitanju veštačke trepavice, haljina za maturu ili obaveze u kućnim poslovima. Ako proceni da nešto nije primereno detetu, tako treba i da postavi stvari, bez bojazni od kontraefekta ili odmazde. Postoji i granica šta je to primereno uzrastu, osobi, mladom čoveku i kakav je finalni "proizvod". Neke devojke lepo nose veštačke trepavice, kratke haljine, šminku, dok na nekim to izgleda isforsirano i prenaglašeno - napominje psihoterapeut.


JEDNA NOĆ NA VIŠE RATA


Da bi mogli da isprate (nakaradni) trend u društvu i za jednu noć u životu svog deteta potroše više nego što imaju i mogu, roditelji se neretko zadužuju. Otplaćuju skupu haljinu i cipele na rate. Pozajmljuju novac za profesionalno šminkanje lepih, mladih lica koja sijaju i bez "hajlajtera". Ne žele da se njihov maturant loše oseća ako ne može da ispoštuje aktuelni vršnjački imperativ. Međutim, istina može da bude i drugačija. To isto dete, naprotiv, može da se oseća loše baš zbog toga što mu društvo nameće da izgleda kao za estradnu pistu. Naša sagovornica naglašava da mladi koji odrastaju u relativno funkcionalnim porodicama ne bi trebalo da imaju problem da kažu da im se nešto ne sviđa.

- Oni u suštini ne pristaju na pomodarstvo. Ako se to, ipak, događa, savetovala bih detetu da svoje stavove iznese roditeljima. Zaista se često dešava da odrasli po svaku cenu žele nešto da priušte ćerki/sinu, podrazumevajući da oni to hoće, ali se onda ispostavi da su ta podrazumevanja bila pogrešna - navodi Milica.

Međutim, proslava mature je, čini se, postala ne samo noć za druženje i formalno opraštanje sa generacijom, nego i trenutak za takmičenje, dokazivanje, nabijanje kompleksa.

- Sigurno postoji doza kompeticije među maturantima, ali mislim da su oni više fokusirani na sebe - na to kako će u svojim očima izgledati, da li je izgled i frizura onakva kakvu su zamislili... S druge strane, kada postoji dokazivanje, manifestacija kompleksa ili negacija izvorne lepote u nešto degutantno, moramo da razmislimo o odgovornosti društva, vaspitanja, sistema vrednosti koje su deca izgradila ili preuzela od roditelja - tvrdi Zarinova.

Tiranija trendova, mode i socijalnih pritisaka je, navodi sagovornica "Života plus", postojala oduvek, ali je sada izraženija, vidljivija, dostupnija. Svuda je oko nas. I zato nesumnjivo može da ostavi psihološke posledice/traume na decu, dodatno uruši vrednosni sistem, poljulja im samopozdanje.

- Velike tehnološke mogućnosti, pre svega internet i društvene mreže, s jedne strane olakšavaju život, a s druge - zbunjuju mladog čoveka. On često nema vremena da odgonetne šta mu se sviđa, a šta ne, već slepo konzumira ono što mu se servira. Sve to donekle spada u mladost i normalan tok razvoja i sazrevanja, ali je i veliki izazov odoleti pritisku i biti svoj - objašnjava psihoterapeut i dodaje da je rešenje uvek u otvorenom razgovoru sa porodicom i bliskim ljudima.



KOMENTARI RODITELjA


KRITIČARI preskupe proslave maturske večeri, među kojima su i roditelji maturanata, na internet forumima komentarišu ovaj trend.

* Današnja omladina je razmažena, bahata, lenja (čast izuzecima). Žele samo najskuplje stvari i nije ih briga kako će im roditelji to obezbediti. Uostalom, i oni su krivi što su ih tako naučili.

* U moje vreme to nije bilo tako pompezno, a danas moram da podižem kredit da bih ćerki platila proslavu mature i pripremu za prijemni za fakultet. A tek me čekaju troškovi studiranja...

* Sramota je što nam deca liče na "Grandove zvezde". Ispraćamo ih na matursko veče kao da su za prodaju.

* Krivi smo mi što im dozvoljavamo da izvoljevaju. Šta je falilo našim maturskim večerima? I kada smo pozajmljivali garderobu, dobro smo se osećali, jer je bilo samo važno da smo svi zajedno, da igramo i zezamo se.