KNjIŽEVNICA Olga Tokarčuk (57) postala je u četvrtak tek 15. žena, ali i druga Poljakinja (uz Vislavu Šimborsku) među ukupno 116 laureata Nobelove nagrade za književnost. Ova vrsna spisateljica, ali i poznata aktivistkinja, bila je nekoliko puta gošća Srbije, a u oktobru 2013. otvorila je Sajam knjiga u Beogradu.

Za nagradu je saznala dok je vozila auto-putem kroz Nemačku, gde se nalazi na promotivnoj turneji.

- Kada su me obavestili da sam dobila "Nobela", morala sam da se zaustavim i udahnem vazduh. Još nisam svesna toga što se dogodilo. Veoma sam srećna i što je Peter Handke dobio nagradu sa mnom, jer ga izuzetno cenim - kazala je Tokarčukova u prvoj izjavi za poljske medije.

Pročitajte još - Nobel za Petera Handkea: Pobedila je književnost

Prvu knjigu, zbirku pesama "Gradovi u ogledalima", taze nobelovka objavila je 1989. Veliki uspeh postigla je romanom "Pamtivek i druga doba" (1996), koji je preveden na desetak jezika (i na srpski), doneo joj brojna priznanja i proširio njenu slavu u Evropi.

Psiholog po vokaciji, Tokarčukova je jedno vreme radila kao terapeut i, po sopstvenom priznanju, ova profesija je i te kako vidljiva u njenim delima.

- Kao psiholog, razmišljam o onome što deluje na nas, kakve posledice ostavljaju zamišljanje i magija. Volim fragmentarno pisanje, uzimam male uvide u stvari, a onda to spajam u velike slike - kazala je Tokarčukova kada je 2013. bila gošća Presefesta u Novom Sadu.

Srpska publika mogla je dobro da se upozna sa poljskom nobelovkom (petom koja dolazi iz ove zemlje) jer su na naš jezik prevedena mnoga njena dela: "U potrazi za knjigom", "Dnevna kuća, noćna kuća", "Sviranje na mnogo bubnjeva", "Beguni", "Pusti svoje ralo po kostima mrtvih" i kapitalno delo "Knjige Jakovljeve".

- Veoma sam srećna jer sam se prevodeći njene knjige stalno osećala kao neko ko gura stenu uz brdo. Nije bilo lako ubediti čak i dobre poznavaoce književnosti da je reč o velikoj spisateljici ali i velikom čoveku. Ona je istaknuti borac za prava onih koji su skrajnuti, obespravljeni, za ravnopravnost, za zaštitu životinja, i sve to je pretočila u svoje knjige - kaže, za "Novosti", Milica Markić, koja je na srpski prevela sedam knjiga Olge Tokarčuk. Ona je najavila novu knjigu nobelovke "Bizarne priče", koja će se početkom sledeće godine pojaviti u izdanju "Službenog glasnika".

Pre nego što je dobila "sveti gral svih književnika", Tokarčukova je kao nagrađivana spisateljica 2013. otvorila Sajam knjiga u Beogradu. Tom prilikom je izjavila da joj je "čast i privilegija što otvara svet književnosti u Beogradu, gradu koji je gorko iskusio najnoviju istoriju", ali i pokazala da izuzetno poznaje i ceni srpsku literarnu scenu.

- Tragovi rata ostavili su rane ne samo u tkivu grada, nego i u svesti njegovih žitelja. Istina, Beograd je isto tako i prestonica zemlje koja se, uprkos svojoj nevelikoj teritoriji, jasno i postojano odražava na kulturnoj, a naročito književnoj mapi Evrope, budući da su na ovim prostorima ponikli pisci poput Ive Andrića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Milorada Pavića ili Davida Albaharija. A onoga ko po ovim širokim hodnicima prođe pokraj deteta koje čita, moliću da ima na umu: čitanje je sveto stanje. Dete koje čita nikad ne treba ometati - kazala je tada Olga Tokarčuk.

Zbog oštre kritike na račun "agresivne prošlosti" svoje zemlje, nobelovka je svojevremeno od poljskih nacionalista dobijala i pretnje smrću. Gotovo dve decenije, Tokarčukova živi u malom selu Krajanov (Nova Ruda), na granici sa Češkom. Iz prvog braka ima sina koji je, kao i ona, psiholog po struci.

Foto Ž. Knežević

UGLEDNA PRIZNANjA

POLjSKA se tokom prethodnih godina odužila svojoj najnovijoj nobelovki dodeljujući joj najveća književna, ali i državna priznanja. Za svoje romane dva puta je dobila nagradu "Nika", najveće književno priznanje u njenoj rodnoj zemlji, a od tamošnjih vlasti 2010. dobila je Medalju za doprinos kulturi. Tokarčukova je 2018. postala prvi poljski autor koji je dobio jednu od najprestižnijih književnih nagrada - Man Booker.