Bićemo spremni da počenemo izgradnju metroa u Beogradu 2020. godine, izjavio je u četvetak zamenik gradonačelnika Goran Vesić na sednici Skupštine Beograda.


On je to rekao obrazlažući rešenje kojim se daje saglasnost na Statut nedavno osnovanog preduzeća “Beogradski metro i voz”, koje su danas usvojili odbornici gradskog parlamenta.

Vesić je rekao da je u toku izrada prifizibiliti studije koju radi francuska kompanija "Ežis" a koja bi trebalo da bude završena do 10. februara i kojom će biti definisane trase metroa.

"Kada to budemo završili, počećemo da radimo fizibiliti studiju, a zatim i glavni projekat i projekat za izvođenje”, rekao je Vesić.

Kako je dodao, Beograd nikada nije bio bliži izgradnji metroa, a prva faza prve trase počeće da se gradi 2020. godine. Beograd, podvukao je, ne može da sačeka 2027. godinu, a da nema metro.

Davanjem saglasnosti na Statut preduzeća koje je osnovano odlukom sa prošle sednice gradskog parlamenta, stvaraju se uslovi da se ono registuje u APR-u i počne da radi od 1. januara 2019. godine.

PROČITAJTE JOŠ - Vesić: Beogradski metro po ugledu na praški

Pojedine primedbe da se prvi put formira preduzeće pre nego što je metro izgrađen Vesić je odbacio kao besmislene i dodao da je postojalo preduzeće za metro 1970-ih godina, kada je Beograd bio blizu početka izgradnje metroa.

Danas su usvojene i izmene odluke o komunalnom redu radi lakšeg gonjenja onih koji krše komunalni red.

Istovremeno, amandmanom na tu odluku stiču se uslovi za raspisivanje tendera za javno-privatno partnerstvo za postavljanje stanica javnih bicikala u gradu.

Vesić je rekao da će do kraja godine biti raspisan konkrus za postavljanje stanica javnih bicikala, kojih će ukupno biti 150.

Podsetio je da je planirano da u naredne četiri godine bude izgrađeno 120 kilometara biciklističkih staza u gradu i dodao da će, zbog konfiguracije terena, biti uvedeni i električni bicikli.

Takođe, usvojen je i predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja javnog prevoza putnika na minibus ekspres linijama na teritoriji Beograd i data saglsnost na rebalanse poslovanja gradskih preduzeća.

VESIĆ: PRIHODI GRADA VEĆI ZA DVE MILIJARDE DINARA

Prihodi grada veći su za oko dve milijarde dinara od planiranih i predviđenim rebalansom budžeta iznosiće 105,8 milijardi, umesto 103,7 milijardi dinara, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Vesić je, obrazlažući rebalans pred odbornicima, rekao da je osnovni budžet uvek niži od rebalansa, jer nadležni sada konzervativno planiraju i odnose se odgovorno prema prihodima, što, kaže, nije bio slučaj 2009. godine, kada je osnovni budžet predvideo 71 milijardu dinara, a rebalasn 67 milijardi dinara.

Podvukao je da su prihodi veći zahvaljujući porezu na zarade, gde je povećanje oko 869 miliona dinara, što, kaže, jasno govori da u gradu ima više zaposlenih i veće su plate.

PROČITAJTE JOŠ: Potpisan Ugovor o sedištu Transportne zajednice Zapadnog Balkana u Beogradu

Takođe, naveo je da su prihodi od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta povećani za oko milijardu dinara.

"Činjenica da doprinosi rastu govori da se izdaje više građevinskih dozvola, da se u Beogradu gradi", rekao je Vesić.


U tom smislu, podsetio je da je Beograd prošle godine izdao građevinske dozvole za više od milion kvadrata, i dodao da će ove godine, ako se trend nastavi, ta brojka biti premašena, pa se mogu očekivati još veći prihodi po osnovu doprinosa za gradsko građevinsko zemljište.

Prihodi su veći i zbog veće dobiti gradskih preduzeća, koja se delom preliva u gradsku kasu.

Vesić je istakao da je budžet realan i restriktivan, ali i u uravnotežen.

To, kaže, nije lako, jer nas sledeće godine čekaju projekti o kojima građani sanjaju decenijama, poput novog mosta preko Save, tunela od Karađorđeve do Bulevara Despota Stefana, topčiderskog tunela...

Zahvaljujući većim prihodima, povećaće se i neki reshodi, a jedno od najvećih povećanja je za socijalnu zaštitu, podvukao je Vesić.

Budžet za socijalnu zaštitu predviđen rebalansom je oko 6,5 milijardi dinara, što je povećanje za oko 1,1 milijardu, odnosno za oko 21, 97 odsto, rekao je Vesić.

Istakao je i da se rebalansom predviđa 1,26 milijardi dinara, delom za subvencije za vrtiće, a delom za vraćanje dugova po tužbama roditelja, kojima je, kaže, od 2008. do 2012. godine nezakovinito naplaćivan vrtić više nego što je trebalo.

Takođe, dodatnih 30 miliona dinara za isplatu porodiljama.

Podvukao je da grad troši ono što ima, ne zadužuje se kao prethodna vlast, i podsetio da je dug zatečen 2013. godine bio 1,2 milijarde evra.

"Imamo veće prihode, ne razbacujemo se parama, vratili smo za šest godina skoro 600 milona evra. Možete misliti šta je sve moglo da se izgradi za te pare. Uspeli smo da vratimo deo duga, a da zadržimo finansijsku stabilnost", rekao je Vesić.

Na početku izlaganja, Vesić je rekao da je nezadovoljan što se, kaže, svaki put kada su važne tačke na dnevnom redu, ponavlja isti scenario - da pojedini odbornici pokušavaju da nametnu da se u skupštini priča o stvarima koje nemaju veze za gradom.

Istakao je da nema važnije odluke od budžeta i rebalansa, jer se kroz to pokazuje kako se troši novac građana.

"To nije novac koji pripada odbornicima, već građanima Beograda i važno je da razgovoramo o tome, da čujemo predloge. Najvažnije je da poručimo da na pravilan način trošimo", reako je Vesić i odbacio pojedine kritike pojedinih odbornika da predlog rebalansa nisu dobili na vreme.