SPORNA presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom je jedan Rom oslobođen odgovornosti za obljubu maloletnice u javnosti je temeljno iskritikovana sa pravnog i moralnog aspekta. Nije, međutim, primećena pokazana sklonost druge Srbije da dok insistira na "preumljavanju" Srba, to isto ne traži kada su drugi narodi u pitanju.

ZATO kažem stalno: Kemal paša Ataturk - nema više fesova, cilindri od sutra ujutru! I ćao. I sad ti pričaj sa cilindrom na glavi šta hoćeš. Nema drugog izlaza - recept je za preumljavanje srpskog "naroda koji navodi na zlo", koji je pre petnaestak godina izneo veliki oficir Suverenog vojnog malteškog reda Nenad Prokić, dramaturg, jedan od osnivača Liberalno-demokratske partije, jedna od perjanica druge Srbije. Prokić je ovde samo jasno i nedvosmisleno saopštio na koji način on i njegovi istomišljenici, duhovna deca Radivoja Konstantinovića i Latinke Perović, nameravaju da iz glava i srca srpskog naroda izbiju pripisanu im "filozofiju palanke". Svi znamo koliko su daleko u nasilnom preumljavanju Srba išli njihovi prethodnici, odnosno preci, pa nema razloga da verujemo da bi, kada bi bili u prilici i mogućnosti, i sada koristili slične metode.

SADA je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, inače vedeta druge Srbije i čovek sa, čini se, ozbiljnim političkim ambicijama, potpisujući presudu kojom se zločinac oslobađa krivice za obljubu maloletnice samo zato što je pripadnik etničke zajednice u kojoj je to "normalno", ovaj deo društva doveo u šizofrenu situaciju u kojoj ne zna da li da se drži svojih deklarisanih principa, ili da ga brani po svaku cenu kao što je to do sada radio. Čovek koji se pre svega desetak dana, po donošenju skandalozne presude, za jedan beogradski "nedeljnik" požalio da u Srbiji "zakoni ne važe za one koji su bliski političkoj moći", misli da je dobro da zakoni ne važe za jednu etničku zajednicu i svoju presudu između ostalog obrazlaže procenom sudskog veštaka da se "okrivljeni kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice". Da li bi sudija Majić isto tako oslobodio i nekog kanibala, jer je u njegovom plemenu to "uobičajena praksa" te nije morao znati da se radi o krivičnom delu?

DOK je Autonomni ženski centar principijelno i razložno iskritikovao odluku sudije Majića ocenjujući je "sramotnom", neki predstavnici "progresivne" Srbije, poput novinara Slobodana Georgieva ili advokata Vladimira Gajića, upućuju podršku sudiji Majiću i relativizuju skandaloznost njegove presude. Gajić je povodom kritika koje je na račun ove presude izneo Igor Jurić otišao toliko daleko da je napisao da bi "bilo dobro da taj Jurić prestane da lupeta o stvarima o kojima pojma nema". S obzirom na to da je Gajić politički angažovan u okviru Saveza za Srbiju i da je Majić u već pomenutom intervjuu za jedan "nedeljnik" izjavio da ga "ljudi mole da se politički (još više) angažuje" može se naslutiti motiv Gajićevog burnog reagovanja.

SPORNO je i licemerno da ljudi koji se zalažu da Srbi skinu svoje "fesove" i zamene ih "evropskim cilindrima" misle da je dobro i primereno boriti se za očuvanje nekih "kulturnih" obrazaca kada se radi o etničkim manjinama koje žive na teritoriji Republike Srbije. Ovo utoliko pre što je meta njihovog preumljavanja Srba nešto što nije samo po sebi loše, nego je u suprotnosti sa njihovim političko-ideološkim obrascem kao što su tradicija, vera, patrijarhalnost, u suštini čitav vrednosni sistem s kojim je srpski narod živeo vekovima, ako ne i milenijumima. Sa druge strane, podržavaju neki "kulturološki" obrazac koji je u suprotnosti čak i sa vrednosnim sistemom prisutnim i prihvaćenim i na božanstvenom Zapadu (mada se sada teži promeni i tog društva). U svetioniku demokratije, Americi, na primer, optuženik bi zaglavio robiju zbog obljube trinaestogodišnje devojčice bez obzira na njihovu "ljubav" ili "kulturološki" kontekst.

ZBOG čega je potrebno samo preumljavanje Srba, ali ne i drugih? Zbog čega se srpska tradicija mora odbaciti s gnušanjem i promeniti, a tradicija drugih mora poštovati? Zbog čega oni koji se zalažu za zaštitu životinja bez rezerve imaju rezervu kada neki ljudi, pa makar to bili i poluinteligentni desničari, oduzmu maltretiranu životinju čoveku koji je Rom? Hoćemo li u ime multietničnosti dozvoliti Romima da ponovo teraju mečke da igraju, jer je to njihov kulturni obrazac? Ovde se očigledno radi o nekakvoj "pozitivnoj diskriminaciji", jer nešto što je zabranjeno jednima može biti dozvoljeno drugima. Tradicija jednih mora biti izmenjena, ali ne i tradicija drugih. Radi se o prihvatanju različitih zakona i različitih principa, čime se ukida jednakost pred zakonom za sve, za šta se oni deklarativno zalažu. Ali treba imati na umu da i pozitivna diskriminacija na kraju krajeva nije ništa drugo nego diskriminacija.