KRADLjIVCI automobila imaju običaj da, kada se dočepaju vozila, pozovu vlasnika i ponude mu kompromis - ako im isplati određenu svotu novca, oni će mu vratiti vozilo. Neki pristanu, a neki i ne. U svakom slučaju, kradljivci automobila, iako se vozilo nalazi u njihovim rukama, imaju ograničene opcije, jer se ono po zakonu i dalje vodi na legalnog vlasnika i na regularan način nigde ne može biti registrovano, niti se može koristiti bez opasnosti.

UPRAVO u ovom maniru razbojnika, kradljivaca i reketaša nastupio je bivši zamenik direktora američke Centralne obaveštajne agencije zadužen za Balkan Stiven Majer, kada je pre nekoliko dana, izigravajući nekakvu dobronamernost, poručio, kako su preneli mnogi domaći mediji, da Srbiji treba dati, odnosno pripojiti, sever Kosova. Pitanje koje se sasvim prirodno ovde nameće jeste od koga bi to Srbija trebalo da dobije severni deo njene južne pokrajine i ko je to ko je u mogućnosti da joj ga da. U slučaju krađe automobila, vlasniku ga vratiti mogu policija ili sami kradljivci. Majer ovde očito ne igra ulogu policije, jer da je na strani zakona i prava, bespogovorno bi se zalagao da oteti Kosmet bude u celosti i hitno vraćen jedinom legalnom i legitimnom vlasniku. Ovakvu vrstu kompromisa vlasnika sa kradljivcima nudio bi samo neko ko brani interese otimača, neko ko želi da razbojnici budu nagrađeni za svoju pljačku, a da vlasnik dobije utešnu nagradu i bude srećan što je dobio makar deo svoje imovine.

JASNO je i ko to veruje da Srbiji može nešto da "pokloni" kada je Kosovo i Metohija u pitanju - radi se o Sjedinjenim Državama i zapadnom delu međunarodne zajednice, upravo onima koji su učestvovali u otimačini, predvodili je i omogućili. Problem je, međutim, što ukradeno "vozilo" nisu uspeli da "registruju", kao što su očekivali, i što sad ne znaju šta da rade s njim, jer ne mogu slobodno i u potpunosti da njime raspolažu. Problem je što je za legalizaciju otetog potreban i pristanak onih koji kršenje zakona i društvenih i međunarodnih pravila ne prihvataju. Problem je što Sjedinjene Države više nisu, ako su to ikada uistinu i bile, jedini svetski policajac i što im njihovi trabanti nisu dovoljni da u centralnoj policijskoj stanici na Ist Riveru proguraju svoj naum. A bez toga ništa.

PRAKSA je, međutim, pokazala da bi se, u slučaju da vlasnik otetog automobila odbije prvu ponudu kradljivaca, oni iznova i iznova javljali sa sve povoljnijim uslovima. Ovo je slučaj i sa Kosovom i Metohijom. Na samom početku, ponude su bile maksimalističke i otimači i njihovi saveznici nisu se nimalo obazirali na interese i potrebe legalnog vlasnika. Vremenom su se stvari menjale i njihove ponude bivale su sve povoljnije. Nema razloga da se tako i ne nastavi. Posebno ako se ima u vidu vrlo agilna i uspešna akcija koju srpske vlasti vode na međunarodnom nivou. Počeli smo od uspeha poput odbijanja prijema kvazidržave Kosovo u institucije poput Uneska ili Interpola, a nastavili doskora potpuno nezamislivim pobedama kakve su povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti. Do sada smo zabeležili 14 ovakvih trijumfa, a šef srpske diplomatije Ivica Dačić za narednu nedelju je najavio objavljivanje i 15. pobede, dodajući da je Srbija "demontirala" laž o broju priznanja, te da je broj država za koje je Kosovo i Metohija nezavisno manji od sto, što je oko polovine članica Ujedinjenih nacija.

ISTINA su Majerove reči da je Kosovo zamrznuti konflikt koji može lako da eksplodira. Istina je, međutim, i da je, zahvaljujući činjenici da brojne države odustaju od prihvatanja i priznavanja otimačine, ovaj problem sve manje "zamrznut" i da se kreće ka sve pravednijem rešenju. Pretnje nasiljem, odnosno "eksplozijom", ne možemo nikako sprečiti, i one govore samo o karakteru onih koji ih iznose. Radi se o potpuno mafijaškim pretnjama. Ni nasilje, ako su razbojnici odlučni, ne možemo odbaciti kao realnu opasnost. Stvar je, međutim, i u tome što se situacija nedvosmisleno kreće u pravcu koji je sve povoljniji po Srbiju, svakim danom sve sposobnijom i da se sama odbrani od potencijalnog nasilja, ali i sa saveznicima koji su sve moćniji, dok se snaga razbojnika topi.

ZNAM čoveka koji se bio zainatio i odbio sve ponude razbojnika koji su mu ukrali automobil. Posle nekoliko godina, policija je uspela da ga pronađe i da mu ga vrati. Istina, bio je u daleko lošijem stanju nego ranije, ali bio je ponovo u njegovom vlasništvu, a on nije podlegao ucenama zločinaca.