Ko kaže da je ovogodišnje obeležavanje 24-godišnjice "Oluje" prošlo bez ikakvih pomaka i promena? - pita nas prekorno kolumnistkinja dnevnika "Danas" Safeta Biševac, pišući o obeležavanju najvećeg etničkog čišćenja od kraja Drugog svetskog rata. "Pomaka ipak ima", tvrdi ona, i upućuje nas na činjenicu da "predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović ovoga puta nije pevala Tompsonove pesme, već 'U boj, u boj' iz opere 'Nikola Šubić Zrinski'". "Malo li je?", pita nas. Ma ne da je malo, nego je i previše! Sad svi treba da prigrlimo Kolindu i slavimo je kao sveticu zato što je, barem na javnom skupu, prestala da uživa u opusu autora antologijske pesme "Jasenovac i Gradiška Stara".

Ne budimo realni i ne očekujmo nemoguće. Ne očekujmo ni da će, pošto je Kolinda demonstrirajući svoje fantastične glasovne mogućnosti otpevala nešto što nije s Tompsonovog repertoara, hiljade mladih zaobići koncert ove ustaške zvezde i da mu neće zdušno odgovoriti "Za dom spremni". Ne očekujmo da Marko Skejo, predvođen svojim hitlerovskim brčićima, neće stati pred odred u crno obučenih junaka i prodefilovati Kninom uzvikujući isti taj ustaški pozdrav koji je u njegovom univerzumu "isto što i crkveni pozdrav Hvaljen Isus i Marija". Ne očekujmo ni da će ga sud, u skladu sa zakonom, zbog toga kazniti, jer su, kako je objašnjeno, drevni ustaški pozdrav uzvikivali ispred spomenika "braniteljima" na centralnom trgu u Kninu, a ne na "gradskim ulicama, izvan komemorativnih događaja", što bi, kako se navodi u sudskom saopštenju, "bilo sporno". U univerzumu hrvatskog pravosuđa, zabranjeni pozdrav je legitiman i legalan na trgu, ispred spomenika, a zabranjen na ulici. Ne očekujmo ni da visoki hrvatski zvaničnici, poput ministra odbrane Damira Krstičevića, neće pretiti novim "Olujama".

Kada se sagledaju svi ovi primeri, a oni su samo deo mnogo šire celine, jasno je da je Safeta Biševac potpuno u pravu kada kao značajan korak vidi odstupanje predsednice Hrvatske od uobičajenog muzičkog repertoara. Zaista, malo li je?

Ova objektivna novinarka otvorenog uma nam objašnjava i žal predsednice što nije u ratu uzela pušku i na frontu se borila protiv srbočetničke agresije. Bila je, naime, "poneta pesmom i 'Olujom'". Da bi ojačala argument kako je to sve u redu, poseže za paralelom sa Srbijom i pričom o tome kako našeg predsednika Aleksandra Vučića, sudeći po govoru u Krušedolu, "ne grize savest", te da "postoji onaj snimak iznad Sarajeva na kome Šešelj puca, a Vučić mu pušku pridržava". Ako misli na snimak iz maja 1995. godine što su ga 2015. objavili hrvatski mediji, nema tu nikakvog pucanja po Sarajevu, niti pridržavanja puške. U Vučićevim rukama se puška vidi samo na tren, i to u momentu pošto su izašli iz džipa na koji je ispaljena protivtenkovska raketa. Trebalo bi malo bolje pogledati snimke o kojim se piše, ali onda se ne bi mogla praviti za autošoviniste nužna paralela okrivljavanjem Srbije i relativizovati krivica za hrvatski zločin. Mora se podsetiti na "prljavu ulogu" Beograda u kakvim-takvim naporima da se zaštite krajiški Srbi.

Zanimljivo je kako ovakvi novinari kada se radi o nekom nespornom zločinu nad Srbima traže paralelu sa "srpskim nedelima" i opravdavaju ih srpskim "prljavim ulogama". Kako govor u kojem Vučić kaže kako je naša obaveza da se "Oluja" više nikada ne ponovi može biti u istoj ravni sa govorom u kojem se preti novom "Olujom"? Zašto nas, na primer, na isti način ne podsete i na ulogu Nasera Orića i ostalih u Srebrenici? U tekstu Safete Biševac od pre mesec dana o Srebrenici toga nema, niti se prave bilo kakve paralele. Naprotiv, Srbija se kritikuje zbog "negiranja genocida" i pitanja "a šta su oni nama radili". Pa, gospođo Biševac, jesu li nam nešto radili? Da nisu tu Sarajevo, Zagreb i neki drugi igrali nekakvu "prljavu ulogu"?

Ne, po Safeti Biševac, za Srebrenicu ne postoji nikakva paralela, jer, kako kaže, "nigde se, sem u Srebrenici, nije desilo da, po okončanju sukoba i predaji, muškarci budu odvojeni od svojih porodica, odvedeni, mučeni, streljani..." Ludilo! Nije se desio pokolj u Katinskoj šumi, nacisti nisu masovno ubijali sovjetske zarobljenike, pa čak ni Amerikanci nisu ubijali nemačke zarobljenike u Šenonju, u Belgiji i drugde. Samo su Srbi ubijali ratne zarobljenike i samo je onda to "genocid". Ali, Kolinda ne peva više Tompsona i to nije malo!