Republičkom fondu

za penzijsko i invalidsko

osiguranje

Dr Aleksandra Kostića 9

11000 Beograd


POŠTOVANI gornji naslove,

Posle 364 dana provedenih na svom poslu, osećam da je vreme da se penzionišem i da prepustim ovaj posao novoj uposlenici. U tom smislu se nadam da će moj slučaj biti povoljno rešen, jer se na ovaj način otvara još jedno novo radno mesto i smanjuje nezaposlenost. Najljubaznije molim, dakle, da mi omogućite da odem u penziju.

Ako već niste došli u iskušenje da preskočite ceo tekst ovog zahteva i da pročitate ko je potpisnik, dozvolite da se na ovom mestu u svom zahtevu predstavim. Ja sam 2018. godina, koja je na ovom poslu otprilike u ovo vreme prošle godine zamenila svoju prethodnicu. Želim na ovom mestu da napomenem da mojoj prethodnici još uvek nije rešeno pitanje penzionisanja, a posebno želim da napomenem da je razlog za odbijanje besmislen. U slučaju nas kalendarskih godina dokaz o prestanku radnog odnosa i uplaćivanju doprinosa od strane poslodavca zaista nisu nešto što bi gornji naslov trebalo da traži kao dopunu zahtevu. Makar ne kad se uzme u obzir kroz šta sve prolazimo tokom svog posla.

A DA BI razumeli o kakvom poslu govorimo, samo ću navesti neke elemente. Za razliku od, recimo, država i društava, gde se u nekim slučajevima ni jedna jedina tranzicija ne izvrši kako treba, ja sam prošle godine izvela uspešnu tranziciju sva četiri godišnja doba. Dobro, možda je leto malo duže trajalo, možda zima nije bila dovoljno snežna i hladna, možda je i sve to dovelo u zabunu poneku od osoba koje postavljaju novogodišnju rasvetu. Ali poljoprivreda nije bila ugrožena, modna industrija nije imala previše sezonskih restlova, životinjske i biljne vrste nisu izumirale kako bi mogle, a da nije bilo mog truda. Za kvalitet izvršenja zadataka mojih budućih naslednica ne garantujem, ali ja sam svoj zadatak obavila i bolje od očekivanog. Te mislim da sam penziju i te kako zaslužila.

A DA je samo to, nego nije. Za vreme mog mandata rat u Siriji se smirio i priliv budućih neupotrebljivih nemačkih gastarbajtera arapskog porekla se koliko-toliko smanjio. I kad smo već kod toga, za vreme dok sam ja obavljala svoj posao u istoj toj Nemačkoj je izglasan zakon čija je posledica da će radna snaga sa neintegrisanog Balkana moći tražiti posao u Minhenu i Frankfurtu bez otežavajućih administrativnih okolnosti. Time sam postala takva godina kakva nije zapamćena još od vremena Josipa Broza, kome je na sličan način omogućeno da se oslobodi viška nezaposlenih i popunjava spolja manjak kućnih budžeta onih koji su ipak ostali da izbliza vide finalnu propast samoupravljanja i još finalniji raspad Jugoslavije. Izvinjavam se na digresiji, prosto nisam odolela.

JA, DAKLE, mislim da sam svoju penziju i po ostalim segmentima zaslužila. Izdržala sam mnoge lokalne izbore bez većih incidenata, tolike redovne, vanredne i još vanrednije konferencije za štampu koliko-toliko bez gubitka orijentacije po pitanju datuma održavanja. Omogućila sam da se mirnim putem obeleži 100 godina od Prvog svetskog rata, a nije da nisam imala drugačiji izbor: kako na Kosovu, tako i u Donbasu ili na Bliskom istoku... Proteste sam odlagala kako sam znala i umela, ali ko će toliku nervozu i polarizaciju držati pod kontrolom, što u Parizu, što u Beogradu. I veći procenat privrednog rasta sam imala od svojih prethodnica, molim da se i to ubeleži, a ne da mi se za kaznene procente umanjuje penzija, ako je i kad je dobijem.

MOGLA bih još ređati svoje zasluge, od kvalifikovanja na svetsko fudbalsko prvenstvo, preko igara ovdašnjih igrača u NBA, pa ko zna dokle - ali neću. Jer jedino što želim jeste da na moj zahtev hitno povoljno odgovorite. Te da mi time omogućite da u ostatku svog života na miru gledam rijalitije, cokćem ispred informativnih emisija, aktivno doprinosim nesmanjivanju broja kupljenih novina na trafikama i knjiga u knjižarama... Kao i da iz čiste (a toliko željene) dosade razgovaram na fiksnom telefonu sa ponuđačima beskorisnih proizvoda i usluga, istraživačima javnog mnjenja i partijskim kol centrima. Elem, u protivnom, imate dva izbora: da ponovim svoj mandat još jednom u maniru "Mrmotovog dana" ili da se dogovorim sa svojom naslednicom da njen posao otalja, a kad se već ovaj jednogodišnji beneficirani staž niti poštuje niti priznaje. A u oba ta slučaja, od srećne Nove godine nema ništa. Naprotiv.

S poštovanjem, večno vaša

2018. godina