У СРБИЈИ се за изражавање незадовољства углавном користе универзални (интернационални) покрети, укључујући и оне увредљивог карактера. Овдашње становништво посебно добро разуме псовке које се користе у земљама енглеског говорног подручја, као и међународне покрете незадовољства и љутње (средњи прст, рука савијена у лакту...).

Због блискости српског и руског језика и постојања идентичних или сличних опсцених речи, боље је избегавати употребу руских псовки.

Могуће је и погрешно тумачење речи које садрже "пич", "кур" и "дрк" (на пример: спичка - шибица, курица - кокошка, дрка - рупа), с обзиром на то да оне личе на српске речи и изразе са сексуалном конотацијом.

ЕМОТИВНО погрешно може се реаговоти и на српске речи као што су пoнос (гордост), јаблан (топол), јабука (блоко/блон), пoзориште (театр), матерњи (родно), јагодица (скула).

Имајући у виду одмерени стил живота у Србији, испољавање журбе у контакту са овдашњим радницима у сфери угоститељства може бити схваћено као грубост и непоштовање. Слично је и ако не гледате у очи онога с ким се рукујете.

У црквама и манастирима може се приметити да се правила за посетиоце разликују од руских. Жене могу ући у цркву са непокривеном главом. На многим местима, међутим, не дозвољавају да се уђе у шортсу, чак иако су покривена колена. У уређењу српских цркава осећа се утицај католицизма - постоје витражи и места за седење, чега код нас нема.

У ТРАДИЦИОНАЛНИМ српским кафанама, па и на свим осталим местима где се може нешто појести, није обичај да се оставља за собом непоједена храна - то се сматра изразом непоштовања, да вам се јело није допало. Покушаће да сазнају зашто. Без обзира на огромне порције, потребно је или појести све до краја, или замолити да вам преостало упакују да "понесете са собом" и, наравно, похвалити јело.

Напојнице су у ресторану добродошле. Наши туристи су овде склони крајностима. У реду је дати седам-десет одсто од износа рачуна.

Не треба, без обзира на то што их и Срби крше, игнорисати правила паркирања у граду. У најбољем случају можете добити казну, а у оном горем "паук" ће вам однети аутомобил. То се све чешће дешава.

Уколико нисте стручњак за Балкан, не упуштајте се с непознатим људима у расправу на тему Косова. То је за Србе веома осетљива тема. И ми смо ту на страни Срба, подржавамо их.

ПРИЛИКОм сусрета, у Србији је уобичајено да се рукујете са свима - и мушкарцима и женама. Ако сте срели пар, обавезно прво пружате руку жени, а тек потом њеном пратиоцу. Не покушавајте да зауставите такси на улици. Набавите локалну картицу за телефон и зовите такси преко званичних служби, што није компликовано. Таксисти долазе брзо, цене нису високе. Функционише и "Јандекс такси".

Срби су сујеверни. Ако ставите торбу на под, чистите руком мрве са стола, звиждите у просторији - нећете имати пара. Као и код нас, не једе се с ножа. Не треба јести покривене главе. Црна мачка доноси несрећу. Девојка не треба да седи на ћошку стола - неће се удати. Против урока треба куцнути у дрво. Исто као и код нас.

Ако сте се нашли за столом у друштву Срба, при "куцању" чашицама с ракијом или чашама с вином, обавезно гледајте свакога у очи. У противном, могу посумњати у вашу искреност. А ваше понашање може бити доживљено као омаловажавање. То треба добро запамтити. Једном и заувек!

У СРПСКОМ језику посебно место заузима група речи погрдног значења које се односе на представнике других националности. У великој мери таква значења су се образовала на основу устаљених стереотипа код Срба.

На пример, Италијане Срби зову "жабарима", тј. људима који једу жабе (код нас тако зову Французе), а Хрвати су "усташе", због хрватске фашистичке организације из времена Другог светског рата која је масовно убијала Србе.

Етноним може да се користи за изражавање негативне оцене, која је такође резултат постојећих стереотипа. "Црногорац", осим значења грађанина Црне Горе, у пежоративном смислу користи се у значењу "лењ човек". За муслимане у Босни и Херцеговини постоји реч "балија" - неотесан и груб човек. А "Босанац", житељ Босне и Херцеговине, значи и "глуп човек". Што, наравно, није тако.

ИЗА неких српских речи скрива се историјски формиран негативан однос Срба према неким народима. Међутим, у српској речи "Жидов" нема никакве негативне конотације. То је синоним за реч "Јеврејин".

Американце, као и Енглезе, многи Срби не воле због злочина из 1999. године и вековног мешања у српске послове, а на страни непријатеља Србије. Без обзира на то, увредљиве надимке на њихов рачун нисам чуо: Енглезе зову Енглези, Британци, а Американца Срби могу назвати "Амером" или "каубојем".

Још више тог негативног чује се од Срба када су у питању Албанци које називају "Шиптарима". Занимљиво је да Албанци тако зову једни друге, али ако ту реч изговори представник неке друге националности, они се вређају.

Ако у Русији за Немце користимо реч "Фриц", у Србији је то "Шваба". У једној од популарних народних песама "Ко то каже, ко то лаже"" пева се: "Четрнаесте, четрнаесте Шваба ударио".

За Русе се везује велики број снажно конотираних израза и пословица, а главни израз је "баћушка". А од негативних изрека, најпознатија је, можда, "пијан као Рус". То је старо искуство. Констатација.

ПОСЛЕ једног предавања на Београдском универзитету, поставили су ми неколико питања, што није било предвиђено, у вези са тежњом Црне Горе да уђе у НАТО. Касније се испоставило да то нису били студенти, већ црногорски антирежимски новинари.

Казао сам да русофобија апсолутно није у духу црногорске традиције и историје, те да је у актуелној ситуацији то апсолутно и антисрпски корак. Изнео сам запажање да је Подгорицу захватила тежња да слепо понавља кораке неких других земаља, тј. да је тамо прорадио "мајмунски рефлекс".

У штампи се подигла невероватна бука, због епитета "мајмунски" (рефлекс) који је схваћен буквално.

Приговор који ми је упућен из Москве био је благ, што је разумљиво.

Међутим, тај израз је потом постао општеприхваћен, готово народни. Мајмун и банана. Чак је Ђукановићева партија на једном од главних плаката пред изборе поставила цртеж банане и војничке чизме. И натпис: "Боље банана у руци него чизма на врату". Чизма је била натовска. Такве у руској војсци не носе.