У САУЧЕСНИШТВУ католичког клера с Павелићевом злочиначком државом одлучујући фактор је био крајње верски карактер усташког покрета који је стремио да обнови старо хрватско краљевство које је имало вазалски однос према папи. Поглавников покрет "у име Бога" карактерисао је екстремни католицизам који га је разликовао од немачког националсоцијализма и италијанског фашизма. Још у годинама илегалне активности Павелићев покрет је придобио многе активисте из хрватског клера и без пуне подршке веома распрострањене и хегемонске Католичке цркве оваква хрватска држава не би могла ни да настане.

Готово сви католички свештеници и њихова братства дају, дакле, пуну и осведочену подршку новонасталој усташкој диктатури. Подршку која иде чак до гордог и отвореног саучесништва и после првих етничких покоља. Као пример навешћемо један чланак који је 10. априла 1942. објављен у новинама "Врхбосна", a чији је потписник Драгутин Камбер, секретар сарајевског надбискупа Ивана Шарића:

"(Можемо) устврдити, без бојазни да будемо оповргнути, да смо се ми хрватски католички свећеници од самог почетка нашли у веома великој већини на страни оних људи који су припремили дошашће Независне Хрватске. Ова држава је наша творевина."

СЛУЖБЕНИ орган Загребачке надбискупије, "Католички лист", 21. априла 1941. године, коментаришући напад на Југославију од стране нацифашистичких трупа, долазак Павелића у Загреб и успостављање усташке диктатуре, такве догађаје приписује "Свемогућем Провиђењу":

"Ови су догађаји омогућили стварање Независне Државе Хрватске. Зато је хрватска држава чињеница. Наши преци су је у себи носили стољећима као идеал све док је Свемогуће Провиђење није остварило у љету великог народног јубилеја. Католичка црква која 1.300 љета духовно води хрватски народ у свим тешким и веселим временима, сједињује своју радост с радошћу хрватског народа у овим данима успона и поновног стјецања државне независности."

ПУНА подршка Хрватске католичке цркве усташкој диктатури успева да потврди чак и антисемитски фанатизам. О томе сведочи католички часопис "Гласник Св. Анте", по статуту посвећен култу Св. Анте, који у броју 5-6 из јуна 1941. пише:

"У Хрватској има преко 30.000 Жидова. У загребачкој области има их 12.000... У нашим најсиромашнијим крајевима (Лика, Херцеговина, Горски Котар, Далматинска Загора и далматински отоци) нема ниједног Жидова зато што тамо немају пригоду да пљачкају. Поглавник је изјавио да ће жидовско питање бити корјенито ријешено."

Католичка акција, организација католичких лаика установљена папском енцикликом Ubi arcano Dei consilio папе Пија XI, 23. децембар 1922, коју је организовао и развио лично монсињор Степинац, Велико крижарско братство, Хрватско католичко академичко друштво "Домагој", Католичка студентска удруга "Махнић", Велико крижарско сестринство, бројне жупне цркве, рекреативни кружоци, католичке школе и сва структура Хрватске католичке цркве мобилише се на подршци и ширењу усташке идеологије и на убеђивање верника да је Бог благословио сурову поглавникову диктатуру.

ФАНАТИЧНИМ мистицизмом нарочито је било затровано друштво "крижара", чији је симбол очито крст. Настали су 1920. као "Хрватски орлови". "Крижари" су 1941. бројали 540 локалних секција, са око 30.000 уписаних чланова (студенти, сељаци, радници. Развијали су бурну активност (састанци, семинари, конференције, логоровања). Издавали су два листа: недељником "Недјеља", који је био намењен крижарима, и месечником "3а вјеру и дом", намењеним крижарицама. Доласком Анте Павелића крижари масовно постају милитантне усташе, a њихови руководиоци прве старешине диктатуре: председник "Крижара", Феликс Ниедзиелски постаје вицепрефект и вођа Усташке младежи.

"Крижарска" пропаганда представља богохулну мешавину усташке апологије и верског фанатизма, као што пише у часопису "Недјеља" од 6. јула 1941:

"Усташка Хрватска бити ће Исусова и наша, и ничија друга. Сав хрватски народ, од нашега вољенога Поглавника до најмањега дјетета, осјетио је у овим данима Исусову руку."

МЕСЕЦ дана касније "Недјеља" објављује чланак под насловом "Крижари у Независној Држави Хрватској", у којем се тврди:

"Како год чврсто вјерујемо у Бoгa тако чврсто вјерујемо у Поглавника... Испуњава се правда, падају наши противници."

Разни представници крижарских организација коje су расуте по провинцији, као она у Госпићу (на чијем челу се налазио усташки префект Јурица Фрковић, који је био усташки стожерник, а затим жупан велике жупаније Гацка-Лика), сарађују на организовању масовних покоља. За време једног пријема приређеног за "крижаре" у јесен 1942. монсињор Степинац ће их овако поздравити:

"Нека наш данашњи састанак послужи као надахнуће вашем раду и нека буде потврда радног и свестраног обиљежја ваше организације." ("Недјеља", 18. октобра 1942).

Пуно саучесништво Хрватске католичке цркве с усташком диктатуром озваничено је 26. јуна 1941, када приликом свечаног сусрета највиших достојанственика Цркве и поглавника монсињор Степинац јамчи Павелићу "вјерну и лојалну сурадњу за велику будућност наше домовине" (Степинчев дневник, 29. јуна 1941).

САРАДЊУ примас Хрватске потврђује у бројним јавним приликама, често присуствујући и свечаностима усташког режима и окупационих нацифашистичких снага. У својству загребачког надбискупа, Степинац је, на пример, присуствовао свечаном отварању Свеучилишне недеље за немачку и хрватску војску 1941,затим на инаугуралној свечаности Конгреса који је организован у Загребу 28. октобра 1941, у част прославе годишњице фашистичког марша на Рим.

Политичко-идеолошко-верски споразум између поглавника и монсињора Степинца био је веома конкретан: усташки режим поставља себи циљ да Независну Државу Хрватску претвори у јединствену земљу у свету - на страну град Ватикан - која ће бити настањена само ватреним католицима, a католички клер одаје Пaвeлићy дужно признање.

Каноник Коларек, у "Католичком листу" од 8. августа 1941, означава поглавника као "првог сина хрватског народа", "обновитеља хрватске државе", "повијесну личност која се није видјела стољећима", и закључује да је "хрватска држава чињеница коју су генерације носиле у свом срцу као идеал све док рука Провиђења (преко Анте Пaвeлића) то није остварила".

ПАВЕЛИЋ ВЕРУЈЕ У ЧУДА

"КАТОЛИЧКИ лист", који је издавала Загребачка бискупија и чији је прочелник био примас хрватски, надбискуп монсињор Степинац , у броју 41 од 7. јуна 1941. објављује чланак под насловом "Независна Држава Хрватска". Текст је потписао уредник часописа каноник Јанко Пенић. У овом натпису се слави усташки диктатор Павелић: "Поглавник је вратио Католичкој цркви њену древну, традиционалну божанску власт која је у старој Југославији знатно трпјела. Поглавник посвећује велику пажњу вјери и чудима."

(СУТРА: Усташки диктат - покатоличити се или умрети)