ЧАСОПИС Сарајевске надбискупије "Католички тједник", 31. августа 1941.године јасно образлаже етничко-верски концепт Павелићеве усташке државе: "Све до данас Бог је говорио преко папских посланица, проповиједи, катекизма, кршћанског тиска, мисија, преко подвига светаца. Али они (србоправославци) нису слушали. Остали су безосјећајни. Сада је Бог одлучио да употријеби друге методе. Он ће инспирирати наше дјело, нашу опћу мисију! Њу неће водити вјерници него прави Хитлерови бојовници. Проповиједи ће се коначно слушати уз помоћ топништва, шмајсера, тенкова и бомбардера."

Усташки католички режим знаће касније да покаже Сарајевској надбискупији дужну захвалност: новембра 1941. Влада из Загреба ће монсињору Ивану Шарићу додијелити Велики криж са звијездом, високо поглавниково одликовање, уз следеће образложење: "3а Вашу дјелатност која се надахњује отвореним усташким духом".

ОХРАБРЕН изричитим "благословом" или прећутним пристанком највиших представника хрватског католичког клера, усташки режим грозничаво наставља комплетирање закона који кодификују етничко-верску "чистоћу" хрватске државе.

Министарство богоштовања и наставе, на чијем челу је Миле Будак, 14. јуна доноси декрет-закон који предвиђа "затварање основних школа и забавишта српских вјерских установа". Следећег дана министар унутрашњих послова Андрија Артуковић, познат као "хрватски Химлер", потписује други декрет-закон, сада резервисан за јеврејско становништво, у којем између осталог пише:

"Забрањује се склапање брака између аријаца и неаријаца... Забрањују се ванбрачни сполни односи неаријаца са женама аријског подријетла, за оне који се не покоравају овом закону предвиђа се смртна казна... Забрањује се Жидовима и Србима излагати хрватску заставу... Стављају се ван закона жидовска презимена... Забрањује се Жидовима бављење књижевношћу, новинарством, фигуративним умјетностима, глазбом, градитељством, кином и казалиштем, те свака назочност у друштвеним, културним, шпортским и свим осталим организацијама и установама младежи и осталог хрватског становништва... Жидовима се забрањује задржавати у јавним парковима, улазити у јавне локале и окупљати се у приватним пребивалиштима."

ПРОГОН И ПЉАЧКА ЈЕВРЕЈА ЧИТАВЕ породице су углавном истериване из својих кућа, a да са собом нису могле да понесу ни најнужније ствари... Јеврејима је забрањено слободно кретање градом, присуствовање представама у позоришту и биоскопу, употреба јавних купатила и посећивање јавних локала. Употреба трамваја дозвољена је само на последњем перону. Строго је забрањено убијање животиња по јеврејском обреду, a осим тога за Јевреје је уведен такав полицијски час да се спречи обављање свете службе у храму - пише у извештају упућеном команданту италијанске дивизије Алпски ловци.

УСТАШКА диктатура придаје нарочиту важност етничко-верској "чистоћи" хрватског главног града Загреба. Тај кључни задатак поверен је Еугену Диду Кватернику, сину маршала Славка Кватерника, који је у ту сврху постављен на место шефа полиције.

Године 1941, 8. маја, Дидо Кватерник доноси Наредбу која припрема масовну депортацију Срба и Јевреја који живе у граду, уз прећутни пристанак загребачког надбискупа монсињора Степинца:

"3а осам дана сви Срби и Жидови који живе у подручју сјеверно од Максимирске, Влашке, Јелачића плаца, Илице, све до Митнице имају се преселити у друге дијелове Загреба; Срби и Жидови имају се осим тога преселити из свих градских рејона сјеверно од означене црте. Они који се не придржавају ове наредбе бити ће присилно евакуирани о њиховом трошку и кажњени према важећим законским нормама... Срби и Жидови који станују у граду Загребу могу се кретати на подручју (града) само од шест ујутру до девет навечер. Од девет навечер до шест ујутру (морају) се задржавати у властитим пребивалиштима... Улазити у град Загреб и излазити са подручја града Загреба дозвољава се само Србима који су опскрбљени дозволом коју су издале оружничке власти. Ове дозволе ће се издавати само у изузетним случајевима."

НАЈВЕЋИ део евакуисаних из подручја града наведених у Наредби постају прогнаници у сваком смислу: нико у Загребу није вољан да их прими нити да им изнајми нове станове. Чим напусте град, евакуисане кољу усташки оружници или их интернирају у логоре за истребљење, у оба случаја сва њихова добра бивају им одузета. Након бега усташких убица, сандуци пуни злата, драгуља и других драгoцености биће пронађени у Загребачкој надбискупији, у црквама и градским самостанима, које је Павелић поверио на чување монсињору Степинцу и његовом клеру: ово ће бити једна од главних тачака оптужнице на загребачком процесу Алојзију Степинцу (јесен 1946).

Иако се вести о овим првим покољима шире брзо и сустижу једна другу, католички клер наставља да ћути и да даје пуну подршку усташкој диктатури. До тренутка када ће Еуген Дидо Кватерник бити примљен у Ватикан заједно са 100 усташких агената у униформи.

БРЗО и немилосрдно етничко-верско чишћење у Загребу се наставља сличном ефикасношћу и у другим важнијим градовима Независне Државе Хрватске. О томе сведочи један извештај који су марта 1942. поднели председници мостарских јеврејских општина команданту италијанске дивизије Cacciatori delle Alpi (Алпски ловци), у којем ће саопштити италијанским окупационим властима шта се догађа у њиховом граду:

"Од првих дана оснивања (хрватске државе) они који су преузели цивилну и војну власт почели су своје рушилачке активности против одређених класа становништва, a прије свега против јеврејског народа... Ти елементи су уништили, демолирали, a затим оробили јеврејски храм (у Мостару). Кад су га напали уништили су све свете предмете, канделабре, кандила и друге драгоцјене направе, девастирајући и најсветији дио храма с Мојсијевим књигама, пентатеусима на пергаменту... У исто вријеме уништена је јеврејска библиотека која је посједовала веома ријетке и драгоцјене књиге и старе љетописе из XV вијека; тј. из доба Шпанске инквизиције и доласка Јевреја у Босну.

"ПАРАЛЕЛНО с тим, без икакве правне основе, оружници и усташе су по сопственој иницијативи именовали комесаре у свим јеврејским предузећима, од којих су неки одмах, a други након неколико недјеља, једноставно избацили власнике без икаквог обештећења или накнаде...

"Наведени комесари су именовани без обзира на квалификације (нпр. један пекар је именован за комесара у једној занатској радњи, један берберин у трикотажи, један крчмар у гвожђарској радњи), једина потребна квалификација била је усташка униформа. У исто доба, наоружане усташе и локални оружници упадали су даноноћно по сопственом нахођењу у станове Јевреја, вршећи насиље и одузимајући им новац и друге драгоцјене предмете које су им предавали преплашени власници."

СУТРА: СТВАРАЊЕ ХРВАТСКО-КАТОЛИЧКЕ PACE